Dan sećanja na ruske dobrovoljce koji su dali život za srpsku braću

Kao i uvek tokom cele istorije, Rusi su u raznim oblicima bili prisutni u svim aktivnostima i svim borbama koje je srpski narod vodio za svoju slobodu, što je najznačajnije, oni su došli upravo iz plemenitih pobuda, da pomognu srpskom narodu i bili su veoma srčani borci

Dvanaestog aprila, u Republici Srpskoj, ali i u Srbiji, obeležava se Dan ruskih dobrovoljaca, u čast sećanja na ruske borce koji su se hrabro borili i dali svoje živote za srpsku zemlju i srpski narod. Na uzvišicama Zaglavak i Stolac kod Višegrada odigrale su se 12.aprila 1993.godine bitke u kojima su poginula tri ruska dobrovoljca, dok je više njih ranjeno.

Živote su izgubili Vladimir Safonov i Dmitrij Popov, i najmlađi branilac Konstantin Bogolovski, koji se smatra simbolom stradanja ruskih doborovoljaca. U Republici Srpskoj je 12.april proglašen za Dan sećanja na ruske doborovoljce. Tačan broj ruskih dobrovoljaca koji su ratovala na strani Srba ni danas nije poznat, govori se da ih je bilo između 500 i 700. Nema ni tačnog broja poginulih, a u Višegradu, na spomeniku ruskim dobrovoljcima koji su ratovali na prostorima preko Drine, od 1992. do 1995. godine uklesano je 37 imena.

Haški tribunal je broj dobrovoljaca procenjivao od 529 do 614, pri čemu je insistirao da je u tim ciframa bio jedan broj Grka, Bugara i Rumuna, koristeći termin „pravoslavni dobrovoljci“

Na desetu godišnjicu ovih bitaka na uzvišicama Zaglavak i Stolac Otadžbinski savez dobrovoljaca Republike Srpske (veteranska organizacija ruskih dobrovoljaca) proglasio je 12. april Danom sećanja na ruske dobrovoljce koji su položili svoje živote za slobodu bratskih narodaDatum je vezan i za 126. godišnjicu kada je ruski samodržac Aleksandar II objavio rat Otomanskoj imperiji i krenuo u pomoć oslobodilačkim pokretima Srba i Bugara.

U Otadžbinskim ratovima srpskog naroda s kraja XX veka poginulo je preko 50 dobrovoljaca iz Rusije, Bugarske, Rumunije i Poljske. Za te ljude se može reći da su u najteža vremena potpunog trijumfa potrošačke ravnodušnosti svojom dobrovoljnom žrtvom pokazali iskrenu ljubav među pravoslavnim narodima.

Upravo je o takvim ljudima svetitelj Filaret Moskovski rekao sledeće: „Ohrabreno gledamo na vas koji ustajete u zaštitu Otadžbine. Vi izvršavate svetu dužnost, i tim je bolje izvršavate što vas je na taj podvig slobodno pozvala vaša dobra volja i ljubav… Tim će vas više blagosloviti Bog koji ljubi dobrovoljne žrtve; tim će vam zahvalnija biti Otadžbina ako podvig tako revnosno započet isto tako revnosno nastavite i izvršite”.

Prvi ruski dobrovoljci na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, Hrvatske i Bosne i Hercegovine su bili obični Rusi koji su se slučajno zatekli u zoni borbenih dejstava. Na tim prostorima oni su boravili zbog trgovine ili nekog drugog posla, i sponatano su odlučili da se pridruže srpskoj braći u borbi koju su smatrali pravednom.

Tokom 1992. i 1993. godine u Republici Srpskoj Krajini (RSK) bilo je nekoliko grupa dobrovoljaca – ili samoorganizovanih, ili organizovanih na inicijativu i uz učešće Srba. Među njima su bili dobrovoljci sa Urala, i nekolicina iz Kazahstana i Moskve i ukupna brojnost tih ljudi je bila 20 – 30.
Početkom rata u Bosni i Hercegovini, aprila 1992. godine, isto kao u Hrvatskoj, prvi ruski dobrovoljci postaju oni koji su se tamo bili zatekli, da bi se početkom leta iste godine nekoliko grupa dobrovoljaca prebacilo sa teritorije RSK u Bosnu i Hercegovinu.Tada, u to vreme, svi dobrovoljci su se priključivali organizaciji „Beli orlovi“ Dragoslava Bokana.

Već u leto iste te, 1992. godine kada je postajalo očigledno da rat u Bosni postaje dugotrajan, a međunarodna izolacija je jako uticala na moralni duh naroda, Srbi su počeli da zauzimaju novi stav po pitanju ruskih dobrovoljaca.Izdvajaju se znatnija sredstva za organizaciju dolaska u RS znatnog broja dobrovoljaca iz Rusije, pomaže i dijaspora, a manji odredi se raspoređuju na najvažnijim sektorima fronta u istočnoj Bosni, neposredno uz granicu sa Srbijom sa jednim ciljem, da dižu i održavaju moralni duh Srba pokazujući im da nisu sami.

Prvi ruski dobrovoljački odred (RDO) brojao je 10-15 ljudi i bio je baziran u Trebinju, i postojao je od septembra do decembra 1992. godine. Drugi ruski dobrovoljački ored formiran je novembra ’92 u Višegradu i prestao je da postoji oktobra 1993.godine. Njega su sačinjavali većinom iskusni dobrovoljci, učesnici avganistankog rata i računa se da je kroz ovaj odred prošlo oko 50 ljudi.

U Skelanima kod Bratunca je novembra 1992.nastao jedan manji odred od 10-tak ljudi, koji se kasnije iz istočne Bosne prebacio u region Sarajeva gde je delovao do maja 1993. U jesen 1992. i zimu 1993.u RS su dejstvovala dva manja odreda, u Milićima u Bosni, i u rejonu Konjica u Hercegovini, ukupne brojnosti 10-15 ljudi.

Početkom januara 1993. u Višegrad je pristigla veća jedinica kozaka, oko 50-tak ljudi, i od tog momenta počinje kako njihovo, tako i ostalih dobrovoljaca veće uključivanje u rešavanje složenijih borbenih zadataka, naročito uoči pripremanja krupnijih operacija oko Goražda i Srebrenice. Rukovođeni ovim Srbi su znatno povećali i finansiranje opštih mera za pristizanje dobrovoljaca nadajući se da u prvoj polovini 1993. godine povećaju ukupnu brojnost ruskih odreda do 150 ljudi dislociranih u Trebinju, Višegradu i Skelanima. Osnovne snage trebale su da se nalaze u Višegradu sa 100 – 120 ljudi i ta grupa je bila sačinjena uglavnom od kozaka zajedno sa jurišnim četama 3.brigade VRS ( Višegradskom, Goraždanskom i Rpgatičkom ) vršeći upade duž reke Drine prema neprijateljskim položajima u enklavi Goražde.

Organizaciju dolaska kozaka radila su dvojica dobrovoljaca iz Kazahstana koji su organizovali dolazak kozaka sa Dona, iz Saratova i Moskve, a osim kozaka bilo je prisutno i predstavnika pojedinih rodoljubivih organizacija Rusije.
U jesen 1993.posle konačnog raspada drugog ruskog dobrovoljačkog odreda, znatan broj dobrovoljaca se okupio u sarajevskom rejonu Jevrejsko groblje, i tamo je u novembru iste godine i osnovan 3.RDO.Taj odred je učestovao u velikom broju operacija, kroz njega je prošlo mnogo ljudi, ali je ubrzo nakon pogibije njegovog komandira Aleksandra Škrabova i on prestao da postoji.

U leto 1994. Godine od 3.RDO otcepila se manja grupa dobrovoljaca u sarajevskoj opštini Dobrinja i od njih je nastao manji odred koji je delovao do kraja rata, novembra 1995.godine.S jeseni 1995. u završnim borbama pred kraj rata u jurišnoj izviđačkoj jedinici „Beli Vukovi“ učestovali su skoro svi dobrovoljci iz 3. RDO i odreda u Dobrinji.Odred „Beli Vukovi“ postao je najpoznatija jedinica sa kraja rata u kojoj su se okupili ruski dobrovoljci.Ova jedinica je bila bazirana na Jahorini i uspešno je učestovala u mnogim poznatim operacijama, a u njenom sastavu ratovalo je oko 50 – 80 ruskih dobrovoljaca, kao i desetak Bugara, Grka i Rumuna.

Početkom borbenih dejstava i agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dobrovoljci iz Rusije su u priličnom broju pridružili borbama srpskih snaga protiv albanskih terorista na Kosmetu, i njihov broj je iznosio oko 200.Među njima je bio i znatan broj dobrovoljaca iz Ukrajine, koji su se zajedno sa ostalim ruskim, nalazili na najrazličitijim mestima na Kosovu i Metohiji, u grupama od 5-15 ljudi.Koliko je poznato, u borbama na Kosmetu život su izgubila tri ruska dobrovoljca.

Sastav dobrovoljačkih odreda nije bio stalan zbog specifičnosti položaja dobrovoljaca na frontu. Dobrovoljci nisu bili vezani ugovorima koji bi određivali trajanje službe, te su zato u svakom trenutku mogli da prelaze iz jednog odreda u drugi, iz ruskih u srpske , i obrnuto. Isto tako, mogli su u svakom trenutku da otputuju kući i u bilo kom trenutku da se vrate.

Kao i uvek tokom cele istorije, Rusi su u raznim oblicima bili prisutni u svim aktivnostima i svim borbama koje je srpski narod vodio za svoju slobodu, što je najznačajnije, oni su došli upravo iz plemenitih pobuda, da pomognu srpskom narodu i bili su veoma srčani borci. Veoma časno su ispunili svoj zadatak zajedno sa svim ostalim elementima Vojske Republike Srpske.

Vlasti Republike Srpske su časno i hrabro ustanovile Dan sećanja na ruske dobrovoljce i uvrstila ga u kalendar značajnih istorijskih događaja.Ti ruski dobrovoljci su u temelje Republike Srpske ugradili svoje mlade živote i na taj način njihovu žrtvu zauvek otrgnula od zaborava kojim bivamo svakodnevno zasipani.Od pre četiri godine se i u Srbiji pominje Dan ruskih dobrovoljaca, kada se u ruskom Hramu Svete Trojice u Beogradu služi pomen ruskim dobrovoljcima poginulim u otadžbinskim ratovima devedesetih godina prošlog veka.

Neka im je večna slava i hvala, i neka 12.april, Dan ruskih dobrovoljaca živi zauvek u srcima Srba i Rusa.
Pamtimo braćo i sestre! Ne smemo predati zaboravu uspomenu na ruske dobrovoljace koji dadoše živote za slobodu naše Otadžbine i naroda sa obe strane Drine.

1992.
+ Nimenko Andrej Nikolajevič
+Meleško Sergej Vladimirovič

1993.
+ Bogoslovski Konstantin Mihajlovič
+ Aleksandrov Aleksandar
+ Batalin Sergej Jurjevič
+ Ganijevski Vasilij Viktorovič
+ Kotov Genadij Petrovič
+ Popov Dimitrij
+ Safonov Vladimir Vasiljevič
+ Teptin Aleksandar Georgijevič
+ Trofimov Mihail Viktorovič
+ Čekalin Dimitrij Jevgenjevič

1994.
+ Astapenkov Anatolij Sergejevič
+ Bočkarjov Aleksandar Jurjevič
+ Desjatov Viktor Nikolajevič
+ Mališev Roman Serafimovič
+ Mališev Petar Anatoljevič
+ Neomenko Boris Vladimirovič
+ Tamilin Aleksej Valerjevič
+ Škrabov Aleksandar Vladimirovič
+ Siljvestrova (Kotova) Jelena Pavlovna
+ Siljvestrov Aleksandar Borisovič

1995.
+ Bondarec Oleg Dmitrijevič
+ Anisimov Valerij
+ Bikov Valerij
+ Gavrilin Valerij Dmitrijevič
+ Ivanov Sergej Jevgenjevič
+ Kucarov Jordan
+ Lučinski Leonid
+ Mirončuk Sergej Aleksandrovič
+ Petraš Jurij Sergejevič
+ Pilipičik Jurij Pavlovič
+ Samojlov Viktor
+ Saponjenko Andrej
+ Slaven Oleg Stanislavovič
+ Sičov Jurij
+ Jangonjevič Viktor Valerjevič
+ Želinski Mečislav
+ Adrijan Dima
+ Šašinov Vladimir
+ Gešatov Viktor

1999.
+Fjodor Fjodorovič Šuljga
+ Starcev Ivanovič Sergej
+ Bulah Vitalija Glebovič
+ Nesterenko Igorь Lьvovič

Nedavno su u Rusiji preminula dvojica Rusa koji su kao dobrovoljci bili na Balkanu. Ovo je poznati spisak ruskih dobrovoljaca koji su preminuli ili nastradali u poslednjih devet godina.

+ Andreй Bogrov (2010.)
+ Sergeй Lюblinskiй (2012.)
+ Anatolij Lebed (2012.)
+ Sergeй Mohov (2016.)
+ Эduard Smirnov (2019.)
+ Igorь Osipov (2019.)
+ Sergeй Suharev (2019.)

Slava im!
O junaštvu i stradanju ruskih dobrovoljaca na Zaglavku snimljen je i dokumentarni film “Anđeo sa gore Zaglavak”.

Autor: OSTOJA VOJINOVIĆ

Izvor: IN4S