arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дан када су патриоте рекле не фашизму

Данас се навршава 87 година од војног преврата којим је поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту и великих демонстрација антифашиста и патриота у Београду и другим градовима тадашње Југославије.

Пуч, који је извршен у један час након поноћи 27. марта 1941. године био је не само државни удар, већ је означио и улазак Југославије у Други свјетски рат.

У Београду и другим српским градовима, али и у Далмацији избиле су масовне уличне демонстрације којим су грађани подржали пуч носећи у историји запамћене пароле „Боље рат него пакт!“ и „Боље гроб него роб!“.

Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе, углавном ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, касније постављен за предсједника владе Краљевине Југославије, али је неподијељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић, а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.

Није потпуно расвијетљено, али је међу стручњацима општеприхваћено увјерење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства – Лондона, али и Москве.

Као посљедица чињенице да су пучисти оборили протокол о приступању Тројном пакту, који су 25. марта потписали Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић, услиједио је 6. априла 1941. године масовни брутални напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Југославију.

Земља је раскомадана, а нацистички окупатори формирали су усташку Независну Државу Хрватску, као и велику Албанију.

Кнез Павле, који је раније послат у прогонство, третиран је од британске ратне владе изузетно грубо. Прво је био затворен дубоко у унутрашњости Кеније, а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци.

Његови посмртни остаци пренесени су у октобру 2012. године у породичну гробницу Карађорђевића у крипти Храма Светог Ђорђа на Опленцу.

На Опленцу је у мају 2013. године сахрањен и посљедњи краљ Југославије Петар Други Карађорђевић, који је током Априлског рата одведен из земље да би се у њу вратио постхумно.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

Ни Енглези ни комунисти него српски народ | Јадовно 1941.

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​