Dan državnosti kao dan mržnje prema Srbima

Jeste Slovenija najbolje prošla od svih drugih naroda tadašnje SFRJ, pa se možda i zato već treću deceniju upinje da svoj mali prljavi rat novim naraštajima prikaže ne samo svetim već i krvavijim i herojskijim nego što je bio

Slovenija je 25. juna proslavila Dan državnosti; svečanosti su se nizale već prethodne sedmice, od topovskih salvi ispaljenih sa Ljubljanske tvrđave preko državne priredbe na centralnom prestoničkom trgu do veteranskih reminiscencija na „bitke iz rata“ koji je pre 27 godina počeo 27. juna.

SPORAZUMNI RAT

Nasuprot slavljeničkom duhu obeležavanja „osamostaljenja“ proglašenog 25. juna 1991, ove godine su se pojedini analitičari odvažili da iznesu jeretički stav da je „termin promašen jer se ’osamostaljuju’ deca a ne države, zato se u slovenačkom primeru radi o – otcepljenju“. Nasuprot tome, protagonisti otcepljenja na čelu sa Milanom Kučanom upinju se da dokažu da se zajednička država Južnih Slovena – sporazumno raspala.
Da je bilo sporazumno? Teško, s obzirom na oružani sukob između slovenačke Teritorijalne odbrane (TO) i JNA. A baš o pitanju vojnih stvari se, kako vreme odmiče, u Sloveniji rađa neverovatna pojava – godine protiču a slovenačka pobeda raste; istoričari i medijski poslenici te „otklone“ ne samo da tolerišu nego dolivaju i ulje na vatru. Tu je doprinos dala i državna TV Slovenija koja je ovogodišnji 25. jun počastila dokumentarnim filmom „Samostalnih 27“, emitovanim u najgledanijem terminu. Već najava je dala naslutiti da je posredi retuširanje novije istorije: „Slovenački rat za osamostaljenje ili rat za Sloveniju, poznat i kao desetodnevni rat, bio je rat u kome je Republika Slovenija između 27. juna i 6. jula 1991. odbila napad Jugoslavije, a time potvrdila i svoju nezavisnost od SFRJ. To je bio prvi oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Slovenačka TO je brojala 16.000 ljudi, imala je na raspolaganju i 4.848 policajaca, dok je na strani JNA bilo 35.200 vojnika.“

ISTORIJA ZA PONAVLjAČE

Brojka o „agresorskoj sili od 35.200 vojnika JNA“ uselila se i u slovenačke udžbenike istorije za osnovce i srednjoškolce, uprkos činjenici da je neposredno posle tih događaja i u Sloveniji važilo da je „savezni premijer Ante Marković poslao 1.990 regruta JNA put jugoslovenskih graničnih prelaza ka Zapadu pod izgovorom njihove zaštite“. Najnovija slovenačka verzija tih događaja je za skoro 20 puta povećala broj „naoružanog ljudstva JNA“, ignorišući činjenicu da su nasuprot golobradim regrutima bili izvrsno naoružani i obučeni pripadnici TO i lokalne milicije.
Opis „razorne sile“ od čak 35.200 vojnika koja je udarila na „malu Sloveniju“ nije tačan, bar ako je suditi prema tadašnjim izveštajima. Indikativna je jedna od reportaža Jutela (TV stanica koja je uoči raspada SFRJ trebalo da poništi „rušilačku rolu“ nacionalnih, republičkih medija) snimljena krajem juna 1991. Na liniji vatre kod Krakovskog gozda (šume blizu slovenačko-hrvatske međe), Jutelov reporter snimio je razgovor sa 19-godišnjim momkom iz Tuzle Bahrudinom Kaletovićem, u uniformi JNA. Na pitanje „Znate li zbog čega se vodi ovaj rat, ova bitka?“, Kaletović odgovara: „Kol’ko ja kužim, oni kao hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo. A mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu, i ništa više.“ Njegove reči, nažalost, nisu zavredile da uđu u kolektivno sećanje pripadnika slovenačkog naroda, pa danas u Sloveniji niko ne pominje ni njega ni njegove jarane koji su tog dana izginuli u Krakovskoj šumi. Bahrudin je, pre nego što je završio u slovenačkom zarobljeništvu, preko Jutelovih talasa apelovao na dojučerašnju braću „s druge strane“ da se „ovo smiri, oni kažu da mi nećemo da se povučemo … a mi ginemo da se povučemo, da se vratimo nazad u kasarnu, da nas puste“. JNA se na kraju povukla iz Slovenije (taj dan Slovenija svakog oktobra obeležava kao državni praznik – odlazak poslednjeg agresora), a rat se nastavio u Hrvatskoj, pa u Bosni… Bahrudin je imao nesreću da je kao vezista posle Slovenije ponovo završio na prvoj liniji fronta, gde je „video pravi pakao“. Posle mu je „ono u Sloveniji bio mačji kašalj“.
Tako je „desetodnevni slovenački rat“ ispao tek prva klapa u krvavoj seriji ratova vođenih narednih godina na tlu eks-Jugoslavije. Prema srpskim izvorima, u slovenačkim sukobima je poginulo 44 vojnika JNA, mahom mlađih od 20 godina; ranjeno je oko 180. Slovenački izvori u dokumentarcu „Samostalnih 27“ tvrde da je rat odneo 76 žrtava: 19 na slovenačkoj strani, 45 na strani JNA i 12 stranih državljana, većinom Bosanaca, Bugara i Turaka koje je zajedno sa njihovim kamionima slovenačka TO blokirala na magistralnim putevima da joj čine „živi štit“. Slovenačka strana broji 182 ranjenika i tvrdi da ih je na strani JNA bilo 146. Jedinice slovenačke TO zarobile su 4.693 pripadnika JNA i 252 savezne milicije, a u „okršajima“ su uništile 31 tenk, 22 oklopna transportera, 172 transportna vozila i šest helikoptera JNA. Slovenija se diči da je odnela epsku pobedu nad „trećom najjačom armijom u Evropi i desetom po snazi u svetu“. Svaki metak, ispaljen juna 1991, u Sloveniji se evocira snažnije nego sve oslobodilačke bitke izvojevane protiv nacifašizma zajedno.

GEBELSOVSKA PROPAGANDA

Uz sve to, i povodom ovog 25. juna upriličeno je repriziranje emisija i reprintovanje tekstova u kojima je Slobodan Milošević glavni, praktično jedini negativac zaslužan za sav jad i grozote s kraja 80-ih i tokom 90-ih, a uz njega srpski nacionalisti i Srbija. U Sloveniji su to isključivi krivci za raspad SFRJ, i ratove.
Slovenačka državna televizija je tako na Dan državnosti emitovala i „Projekat 13 – mediji“, dokumentarac u kome su novinari, nekadašnji dopisnici RTV Slovenije, evocirali sećanja na Beograd kao apoteozu zla. Vlado Krejač, dopisnik RTV Slovenije iz Beograda do 1989, uporedio je „Miloševićevu medijsku manipulaciju“ sa Gebelsovom, i nacističkim propagandnim ratom. Nigde u slovenačkim medijima i istorijskim čitankama više nema ni pomena o činjenicama koje idu u prilog srpskom čojstvu, na primer da su u Srbiji usred pakla Drugog svetskog rata zbrinute brojne slovenačke porodice koje je nacistički okupator proterao sa njihovih ognjišta u skladu sa Hitlerovim zahtevom izrečenim u Mariboru 26. aprila 1941: Macht mir dieses Land wieder Deutsch! (Učinite mi ovu zemlju opet Nemačkom!).
Slovenačka politika i mediji ni 27 godina od nestanka SFRJ ne štede Srbiju, ali ni rahmetli Jugoslaviju, poništavajući sva lepa sećanja na period zajedničkog života. Ističu da Slovenci nikada nisu delili „vekovni san ostalih južnoslovenskih naroda“ već su Jugoslaviju u svim fazama istorije shvatali kao tlačiteljku, grobnicu svojih stoletnih težnji. Iz života je uklonjeno svako podsećanje na to da je slovenački narod svoju političku, kulturnu, nacionalnu i inu emancipaciju, kao i svoju prvu državnost, dosegao baš u okviru državne zajednice sa Srbima i Hrvatima, posle Prvog svetskog rata. Stoga se u Sloveniji ono što je potkraj 90-ih bilo zaogrnuto u romantični plašt probuđenog nacionalnog osvešćenja „na putu ka osamostaljenju“ – ne čačka, niti se istražuje šta je bilo u jedru tog procesa. A bio je čist ekonomski interes. Na tu temu se svojevremeno odazvao Voren Cimerman optužujući Slovence za „Garbo nacionalizam“, sebičluk kome nema ravna a koji je gurnuo zemlju u ratove, uz stotine hiljada raseljenih, mrtvih, unesrećenih. Jeste Slovenija najbolje prošla od svih drugih naroda tadašnje SFRJ, pa se možda i zato već treću deceniju upinje da svoj mali prljavi rat novim naraštajima prikaže ne samo svetim već krvavijim i herojskijim nego što je bio. U tom stilu je u poslanici uoči Dana državnosti (možda i da bi utišao glas nevernih Toma u liku osiromašene starije generacije koja se sa setom priseća vremena kada je imala posao i mogla da si priušti more) slovenački predsednik Borut Pahor istakao da „Slovencima ne bi bilo bolje bez sopstvene države“.
Tu parolu je relativizovala POP TV koja je, anketirajući publiku na državnoj proslavi povodom Dana državnosti u centru Ljubljane, zaključila da „Sloveniju više cene stranci, nego Slovenci“. Strancima se dopada mirna, čista i uredna zemlja, dok je za većinu Slovenaca ona mesto gde za mlade nema budućnosti, zato odlaze trbuhom za kruhom, dok srednji sloj nestaje a imućan je sve bogatiji.

JUNKEROVA „ČESTITKA“

Državna TV Slovenija se u spomenutom dokumentarcu „Projekat 13“ kao i svake prethodne godine latila evociranja događaja na Kosovu s kraja 20. veka kada je Ljubljana snažno podržavala težnje Albanaca. „Slovenački vojnici se vraćaju iz JNA u mrtvačkim sanducima, tamo čine samoubistva jer ih šalju na Kosovo da brane srpske interese“, opisuje snimke demonstracija na Kosovu Ljerka Bizilj, autorka „Projekta 13“ i donedavna direktorka TV Slovenija. Ponovnom montažom „Miloševićevih jogurt revolucija“ podsetila je sunarodnike da je Ljubljana 1989, u okviru federacije, odbila dalje finansiranje siromašnijih republika na čelu sa Srbijom…
Svi ti snimci nisu, međutim, ni izbliza uzdrmali slovenačku javnost koliko ju je potresla „bizarna praznična čestitka“ Evropske komisije (EK), objavljena 25. juna putem instagrama. EK je istovremeno čestitala i Hrvatskoj, jer na isti dan kada i Slovenija – i Hrvatska obeležava svoj dan državnosti.
„U slučaju Slovenije, EK nas hvali zbog kulture iako taj praznik slavimo 8. februara a ne 25. juna!? A Hrvatskoj u rođendanskoj čestitki ispeva hvalospeve?! Kriju li te dve poruke više nego što vidimo na prvi pogled!? Moramo li da se zabrinemo?“, rezignirano komentariše POP TV čestitku Junkerove komisije. Jesu obe „rođendanske“ poruke u uvodu slično kurtoazne, ali se ton u nastavku one upućene Hrvatskoj drastično razlikuje. Razlike su, iz vizure Slovenaca – više nego porazne! Ne samo da je EK omanula čestitavši Slovencima praznik koji nema veze sa 25. junom, nego je promašila i slovenačke prirodne bisere objavivši slike – Venecije. Pride Hrvatsku ističe kao uzor buduće EU, što Ljubljanu dodatno boli jer je u sve ljućoj zavadi sa Zagrebom otkako je odbio arbitražnu presudu suda u Hagu koja je trebalo da okonča sporenje oko granice na kopnu i moru.
„Hrvatska je istovremeno i primer i inspiracija čemu i naša Unija treba stremiti u budućnosti. Hodajući prema našoj budućnosti i gradeći zajedno ujedinjeniju, jaču i demokratskiju Uniju dobro je da svi okrenemo list iz hrvatske knjige. Zemlja legendi i oaza predivnih krajolika, dom darežljivih domaćina, uvijek spremnih na otvoren razgovor,“ raspevala se EK u poruci Hrvatskoj za njen „rođendan“. Slovenija ne krije ogorčenost: Zagreb krši međunarodne ugovore, gazi evropsko i međunarodno pravo, ignoriše presude suda u Hagu, a uprkos tome EK kiti Hrvatskoj odu i ne preza da takvu državu preporuči kao ideal – buduće Unije?!

Slovenci 1991. za kormilom JNA

Uprkos raširenom stereotipu o „srpskoj JNA“ koja je „izvršila agresiju na Sloveniju“, ključne pozicije u njenom vrhu 1991. nisu držali Srbi. Od 16 ličnosti na čelu JNA, Srbi su imali dvojicu – Blagoja Adžića, načelnika Generalštaba, i Životu Avramovića, načelnika 3. vojne oblasti, komanda u Skoplju. Veljko Kadijević se izjašnjavao kao Jugosloven. Slovenci su imali ključne kadrove u vrhu JNA – generala Konrada Kolšeka, komandanta 5. armijske oblasti (odatle su vođene operacije u Sloveniji), i admirala Staneta Broveta, Kadijevićevog zamenika. Najbrojniji su bili Hrvati, ukupno osam kadrova: jedan takođe Kadijevićev zamenik, drugi načelnik Štaba Centralnog vojišta, treći komandant Ratne mornarice, četvrti komandant Ratnog vazduhoplovstva, plus načelnik Centra visokih vojnih škola u Beogradu, načelnik Komandno-štabne akademije i načelnik Vojne akademije u Beogradu.

Plenkovićeva čestitka „hrvatskim ljudima“

„Svim hrvatskim ljudima, Hrvaticama i Hrvatima čestitamo Dan državnosti“, stoji na fejsbuk profilu hrvatske vlade, uz link na čestitku koju je 25. juna potpisao premijer Andrej Plenković, podsetivši na „mudre odluke prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana“. Pojedini hrvatski mediji zaključuju da se vlada osramotila jer je građanima uputila bizarnu čestitku; portal net.hr piše da je malo reći da su građani tu objavu dočekali na nož: „Svim hrvatskim ljudima?! Neko preko veze dobio posao da im vodi fejsbuk stranicu?“, „Ljudima? Valjda bi trebalo da piše ’državljanima’, ’građanima’. Koga podrazumevate pod hrvatskim ljudima?“ Neodobravanje korisnika rečene društvene mreže ogledalo se i u reakcijama poput: „Sramota!“ i „Marš!“

Poplava nacističkih plakata

Velenje su, tik uoči Dana (slovenačke) državnosti, preplavili plakati mržnje u duhu ideologije i simbola Trećeg rajha; na njima tekst, ispisan gotikom: „Za porodicu, za državu, za rasu“. Tu su svastika i broj 1488; 88 je asocijacija na 8. slovo engleske i nemačke abecede i predstavlja skraćenicu za „Hajl Hitler“, dok broj 14 simbolizuje „14 reči“ o tzv. opstanku i budućnosti bele dece koje je, parafrazirajući Hitlera, 1985. lansirao američki neonacista Dejvid Lejn. Na plakatu je i lik arijevca ovenčan gvozdenim krstom, jednim od glavnih simbola nacističke Nemačke. Sve je utoliko gore jer u „Velenju živi ogroman broj doseljenika iz SFRJ“, upozorava RTV Slovenija. Da netrpeljivost prema građanima poreklom iz bivših republika nekadašnje Jugoslavije doživljava preporod, svedoči i „Protest protiv politike mržnje“ održan početkom juna, kada su učesnici upozorili na galop nacionalizma i rasizma u Sloveniji.

Autor: Svetlana Vasović Mekina

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

SVI SLOVENAČKI ZLOČINI 1991. – Ubijanje civila, mladih …

Da se ne zaboravi: Zločin u Holmecu (Slovenija – 1991 …

Ko je sve odgovoran za raspad Jugoslavije: Slovenci prvi …