Бијељина-Споменуло се, не повратило се! Уз ову древну изреку, јуче је уз пригодну свечаност освештано спомен-знамење за 45 припадника Југословенске војске у отаџбини у Горњој Буковици код Бијељине, који су побијени 1942-1946. године.
Бруталном су убијени мештани тог лепог и питомог села, који су имали између 20-30 година. Током Другог светског рата чували су своје и околна села од усташа, штитили своју имовину, држали се заклетве који су дали у Краљевини Југославији, а онда су, ни криви ни дужни, жигосани и без суда и пресуде убијени. Требало је да прођу деценије да се о том злочину проговори и да добију заслужено знамење.
Иницијативу за подизање споменика, који је урадио академик СКАНУ Драгомир – Драго Мирковић из Бијељине у својој фирми „Евро мермер“, покренуо је мештанин Љубо Видаковић, а подржали су је многи мештани не само тог села.
Да зло буде веће, у овом крају, после Другог светског рата подигнут је споменик усташи чувеном по злу над Србима скоро до краја рата, кога је потом рођак, моћни кадар КПЈ, „произвео“ у партизана.
„И сам као осамнаестогодишњак био сам осуђен на смрт од комуниста 22. новембра 1945. године, када су ми стрељани отац Саво, инвалид из Првог светског рата и болесна мајка Петра, и још деветоро људи, што је морало да гледа око 1.500 особа из нашег и околних села“, прича деведесетдвогодишњи мештанин Младен – Млађо Калајџић.
Старина Младен Калајџић сећа се да су нове, револуционарне власти на запрежним колима довезле тешко оболелог мештанина Тому Панића, чије је стрељање наложено.
„Убили су га на колима, са два хица у главу“, сведочи наш саговорник. Све су ово злочини без законске казне, али су су други кажњени на други начин, јер ко зло чини не може злу да се нада.
„Асад Грапчевић, високи комунистички функционер, рекао је да мене поштеде, да нисам крив, па сам претекао. Истина, рекао је да ћу имати потомке четнике. Имам пет унука и пет праунука. Од партизанске руке страдало је седам нас Калајџића, који смо у најновијем рату показали ко је родољуб, а ко није.“
У Горњој Буковици су после Другог светског рата биле само три куће које су се држале Броза и његове партије. Мештани су јуче поручили да је било боље да су давно отворене приче о оваквим и сличним страдалницима, „што би допринело бољим односима међу људима и чиме би се ново ратно лудило избегло“.
Аутор: В.Митрић
Везане вијести:
Злочини у Фочи и околини 1945. | Јадовно 1941.