Da se ne zaboravi: Zločin u Holmecu (Slovenija – 1991.)

Vreme: Raspad SFR Jugoslavije i ratovi 1990-ih

Oblast: Slovenija

HOLMEC

Zločin u Holmecu je brutalno ubistvo trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, na Vidovdan 28. juna 1991. godine, od strane slovenačke teritorijalne odbrane, tokom najžešćih okršaja u Sloveniji na graničnom prelazu Holmec između tadašnje SFRJ i Austrije.

Na snimku koji je kasnije prikazala austrijska državna televizija ÖRF je prikazano da su vojnici JNA pali na zemlju nakon što se čulo pucanje iz vatrenog oružja. Prikazivanje ovog snimka u Sloveniji je izazvalo burne reakcije, kao i u Srbiji. Slovenačke vlasti nikada nisu procesuirale počinioce ovog užasnog zločina. Čak i Evropska unija nikada nije tražila od Vlade Slovenije da procesuiraju zločince, već je 2004. godine prihvatila Sloveniju u svoje „jato“.

PRETHODNICA

SFR Jugoslavija je bila federativna država sastavljena od 6 republika(SR Slovenija, SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Crna Gora, SR Srbija i SR Makedonija). I Jugoslavija i JNA su bile po svojoj definiciji zamišljene na bratstvu i jedinistvu svih naroda i narodnosti koji su živeli u SFRJ . Društveno-ekonomsko uređenje SFRJ je bio socijalizam. Ustav Jugoslavije od 1974. godine doneo je decentralizaciju SFRJ , koja je kasnije omogućila separatističkim snagama u Sloveniji i Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni i Hercegovini, da započnu razbijanje Jugoslavije, praćeno krvavim ratovima i progonima. U svim Ustavima Jugoslavije, Jugoslovenska Narodna Armija je bila definisana kao jedina oružana sila na teritoriji SFRJ , a samim time i jedini međunarodno priznati vojni subjekat. Krajem 1989. godine, Skupština SFRJ donosi amandmane na Ustav, pa tako se jednopartijski sistem zamenjuje višepartijsk sistem. Što je značilo da pored jedine do tada partije SKJ, sada mogu da se osnivaju i druge stranke.

Krajem januara 1990. godine dolazi do raspada Saveza Komunista Jugoslavije, na čuvenom 14. kongresu SKJ u Beogradu, kada je došlo do oštrih verbalnih sukoba slovenačkih i delegata iz SR Srbije, oko viđenja budućnosti zajedničke države SFRJ. Slovenačka delegacija napušta zasedanje, odmah zatim i delegacija SR Hrvatske, čime je rad kongresa doveden z pitanje. Nakon njih i delegacije SR Bosne i Hercegovine i SR Makedonije napuštaju rad kongresa. Tako je posle 45 godina prekinuta vladavina komunista u SFRJ.

Situacija u SR Sloveniji

Nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost od SFRJ 25. juna 1991, jedinice JNA, po nalogu Generalštaba JNA i Savezne vlade SFRJ su krenule ka graničnim prelazima Slovenije sa Italijom i Austrijom, da spreče zamenu oznaka SFRJ i zaštite porodice oficira JNA. Slovenačka vlada je tada pripremila plan da se „osvoje“ granični prelazi i aerodrom „Brnik“.

Paralelno sa ovim političkim događanjima, svuda u SR Sloveniji krenula je hajka i progon vojnika, oficira JNA i njihovih porodica. Kasarne i vojne ustanove JNA, zgrade i ambulante bile su pod blokadom slovenačke policije. Često se dešavalo da slovenački paravojnici uzimaju članove porodica oficira JNA kao taoce, sa ciljem da se oni predaju.

Isto tako kao taoci su uzeti šoferi srpske nacionalnosti, koji su sa kamionima išli iz Austrije i Italije, prolazeći kroz Sloveniju, a kamioni su im takođe konfiskovani. U mnogim mestima SR Slovenije dešavalo se da ide automobil sa megafonom, koji je otvoreno poručivao preko razglasa: „Srbi odlazite ili ćete biti poklani“.

ZLOČIN

U noći između 27. i 28. juna 1991, pripadnici slovenačke teritorijalne odbrane su opkolili karaulu „Holmec“, kod Dravograda. Komandant jedinice JNA, major Miladinović je naredio da se vojnici JNA utvrde, jer je očekivao pomoć iz vazduha. Karaulu Holmec, opkolilo je oko 300 pripadnika slovenačke TO i to su: 115. antidiverzantska četa, Prva četa 62. koruškog odreda, Prvi vod. Karaulu je branilo 40-ak vojnika JNA i interventna jedinica od 22 vojnika.

Odlučujući napad na Holmec počeo je u petak 28. juna 1991. na Vidovdan u 5 sati ujutro, a primirje je bilo oko 7 sati, kada su ambulantna kola odnela ranjenike JNA. Slovenačkim teritorijalcima je dotrčao Ivan Vušnik, čija je kuća bila do karaule i preneo im je da je na položajima JNA „sve krvavo“ i predložio pregovore s vojskom. Vušnik se vratio u karaulu JNA i preneo predlog TO da do osam sati traje prekid vatre, a da se potom pregovara o predaji vojnika JNA, ali JNA nije odgovorila. Prva grupa vojnika JNA se predala oko 10:30 sati, a druga i veća grupa vojnika JNA predala se oko 13:30 sati.

Na strani slovenačke TO poginula su dva pripadnika, a trojica su teško ranjena. Zarobljeno je 45 pripadnika JNA, šest je bilo ranjeno. Prema izjavi Helsinškog odbora za Sloveniju, poginuli su regruti JNA Goran Maletić iz Novog Sada, Zoran Ješić iz Sakula kod Pančeva i Antonijo Šimunović iz Jablanice (BiH). Pripadnike JNA je tada žestoko napala naoružana grupa slovenačkih teritorijalaca. U okršaju sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem vojnici JNA su pokušali da se brane iz zaklona iz tek iskopanih rovova. Slovenački teritorijalci bez prestanka su pucali, ne dozvolivši im da podignu glave. Jedan metak je pogodio vojnika iz Čelareva.

Tada su iz zaklona skočili njegovi drugovi Zoran Ješić i Goran Maletić da bi mu pomogli, ali su pogođeni. Smrt je tu našao i vojnik Antonije Šimunović, svi vojnici VP 7646 iz Dravograda. Poručnik JNA Zijad Selamn je ubrzo otišao vojnim helikopterom ostavljajući smrtno ranjene i vojnike.

Njihova tela su kasnije preneta na obdukciju u Zagreb. Sve to je ocu poginulog druga Milanu Ješiću ispričao Goran Grbić iz Kaća, koji se tada nalazio zajedno sa poginulim vojnicima JNA. Slovenački teritorijalci i policajci su formirali 21 logor za mučenje Srba, pripadnika JNA u ovom kratkom ratu. Navodimo i njihova imena i lokacije:

POSLEDICE

Borbe pripadnika JNA koji su služili u Sloveniji i slovenačke Teritorijalne odbrane potrajale su desetak dana, kada je došlo do primirja, a došlo je i do sporazuma vlade SR Slovenije i Generalštaba JNA, tj. Brionskim sporazumom (7. jul 1991.) po kome se JNA morala povući iz SR Slovenije u roku od 3 meseca. Te jedinice su mahom premeštene u Zapadnu Slavoniju ili oko Mostara.

Bio je to krvavi uvod u raspad SFRJ i jugoslovenske ratove 1990-ih godina. Holmec je pretvoren u aferu 1999. godine, kada je novinar Bojan Buđa objavio članak u „Slovenskim novicama“ o zločinima slovenačkih teritorijalaca. Vlada Republike Slovenije je osnovala komisiju za istragu. Novinar i novine optuživani za izdaju domovine, blaćenje boraca i borbe za slovenačku nezavisnost, pomanjkanje državotvorne savesti i nedostatak patriotizma, dok je Helsinški odbor za Sloveniju podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica za ratni zločin.

Afera je ponovo pokrenuta nakon prikazivanja snimka na televiziji B92, aprila 2006. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je pokrenulo istragu, međutim, državna tužiteljka Slovenije, Barbara Brezigar, je izjavila da komisija iz 1991. nije pronašla dokaze za zločine počinjene u Holmecu i da je to potvrdila komisija iz 1999. Prema slovenačkoj verziji događaja, vojnici su legli na zemlju, nakon što se čuo hitac iz vatrenog oružja.

Međutim, predsednica Helsinškog odbora u Sloveniji Neda Miklavčić-Predan je ponovila tvrdnju da slučaj Holmec „predstavlja verovatno prvi slučaj ratnog zločina počinjenog u bivšoj Jugoslaviji“. Kao odgovor na ovo, ured Barbare Brezigar je odgovorio da je Državno tužilaštvo Slovenije pokrenulo postupak protiv Predanove, u novembru 2004. zbog „lažnih optužbi, koje je Predanova iznela na konferenciji za novinare 2003. da je bezbednosno osoblje počinilo ratne zločine na Holmecu“.

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković je izjavio da su vojnici koji su prikazani na snimku živi, a da je vojnik koji je držao beli čaršav zapravo Slovenac. Zoran Lakić, jedan od svedoka koji je služio vojsku na Holmecu, je izjavio da na snimku nisu Ješić i Maletić. Predanova je odgovorila da je izjava ministra odbrane SCG Zorana Stankovića da se radi o drugim licima „verovatno izraz pritisaka koji dolaze iz Slovenije“.

Tadašnji pemijer Slovenije Janez Janša, u vreme dešavanja na Holmecu ministar odbrane Slovenije, je uložio protest premijeru Srbije Vojislavu Koštunici kako bi demantovao izjave nekih srpskih zvaničnika povodom slučaja Holmec, kao i zbog pretnji bojkotom slovenačke robe u trgovinskim mrežama u Srbiji. U Novom Sadu, avgusta 2006. godine, na ogradi gradilišta slovenačkog tržnog centra Merkator pojavili su se grafiti „Holmec!“, „Setite se Holmeca“, „Oni su streljali našu decu“ i „Novosađanin je prvi vojnik koga su ubili Slovenci“. Predsednica slovenačke nevladine organizacije rekla je da na osnovu dokaza koje poseduje, može da se zaključi da „Holmec nije bio greška, već sistem slovenačkog osamostaljivanja“.

KONTRAVERZE

Službena slovenačka verzija događaja tvrdi da je poručnik JNA Dragan Dragić, pucnjem u leđa regrutu koji je želeo da se preda, pokrenuo krvave događaje, dok je izvor Politike iz slovenačke vojske to demantovao. Takođe se tvrdi da slovenačka strana tačno zna identitet snajperiste iz slovenačke policije, koji je ubio regrute JNA, razmeštene kod karaule na Holmecu i da se radilo o rezervnom policajcu u penziji.

Izvor iz slovenačkog helsinškog odbora je izjavio za list Pres da je oficir koji je 1991. komandovao slovenačkom teritorijalnom odbranom koja se sumnjiči za ubistva na Holmecu, odlikovan i nagrađen visokom državnom penzijom, a da ga je za odlikovanje predložio Janez Janša.

Postoji brošura: „Istina o oružanom sukobu u Sloveniji“, gde su izneti brojni dokazi o ratu u Sloveniji i slučaju Holmec 1991. ali je ta brošura zabranjena i nije dostupna javnosti. Ostaje samo da se nagađa šta je u njoj sve zapisano. Još tragičnije je to što je i JNA zabranila svojim oficirima, povratnicima iz Slovenije i roditeljima poginulih vojnika JNA da pričaju o tome.

Međutim, prema rečima roditelja Antonija Šimunovića, koji su intervjuisani posle ponovo podignute afere 2006. godine, oni su od tadašnje JNA primili telo, sa jedinim objašnjenjem da im je sin poginuo, ništa više. I pored toga što su mediji svojevremeno otvorili pitanje mogućeg kršenja humanitarnog prava, za nekoliko događaja iz vremena oružanih sukoba u Sloveniji 1991, prema izveštaju za 2010—2011 godinu Traznicione pravde u postjugoslovenskim zemljama, ni jedan od njih nije istražen ili procesuiran.

Ipak, za članak o slučaju Holmec o pucanju na pripadnike JNA tokom njihovog predavanja, Sud časti Društva novinara Slovenije osudio je Bojana Buđu, zbog kršenja kodeksa časti.

Da se ne zaboravi i ne ponovi!

Izvor: Srbi na okup

Vezane vijesti:

Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.

SVI SLOVENAČKI ZLOČINI 1991. – Ubijanje civila, mladih …

Istoričari demantuju Sonju Biserko: Jugu razbile Slovenija i …

Može li članstvo u Evropskoj uniji nekoga zaštiti od osude za …

ISKUSTVO I NAUK ZA ODNOSE IZMEĐU SRBA I SLOVENACA …

Radisav RISTIĆ: NEKAŽNjENI ZLOČINI ili 23 godine od …

KONAČNO ISTINA: Sve laži i podmetačine u vezi raspada i …