arrow up

Подијелите вијест:

Да ли је “затирање” права реч за страдање Срба у светским ратовима?

Реч “затирање” председник Томислав Николић предлаже као нови појам који би означавао страдање српског народа у Првом и Другом светском рату. Предлаже и да се та реч уведе у српски правни систем како би се неговала култура сећања. А да ли је “затирање” прави израз за масовно страдање Срба?

“Предлажем да се установи јединствен појам ‘затирање’, који ће означавати српско страдање, као што су Холокауст и Порајмос, универзвално прихваћени појмови за страдање Јевреја и Рома”, рекао је председник Србије Томислав Николић 23. јануара, на обележавању 75 година од Новосадске рације.

“Затирање”, појаснио је Николић, означавало би покушај истребљења српског народа за време Првог светског рата, у нацистичкој Немачкој и НДХ. Глагол затрти или потпуно уништити, истребити, искоренити – по значењу одговара ономе што је председник предложио. Међутим, у речи “затирање” постоји граматички проблем.

“Од свршеног глагола затрти немамо именицу, оне се и не праве од свршених глагола. Ако би требало бирати српску реч, можда би боље било за жељени појам изабрати реч истребљење”, сматра лингвиста Владо Ђукановић.

Уз то, подсећа Ђукановић, реч за масовно страдање једног народа већ постоји.

“То је геноцид, али смо свесни да је та реч затрпана нејезичким значењима”, каже Ђукановић.

Историчар Чедомир Антић истиче да геноцид који је извршен над Србима, који се може поредити само са Холокаустом и геноцидом над Ромима, нема преседана у Другом светском рату и да је најмање прихваћен од великих сила и најмање прихваћен у Европи.

У том смислу, иницијатива председника Николића је на месту, сматра Антић. Ипак напомиње да сам предлог да се страдање Срба назове “затирањем”, како би добило на значају као Холокауст – није довољан за неговање културе сећања.

“Треба да буду објављена релевантна истраживања. Ми то нажалост нисмо имали. Где је Музеј жртава геноцида, колико има запослених, ко је директор, како су га изабрали, како функционише, с ким има контакте? Не може један музеј то сам да ради, држава мора да стане иза тога, са трајним пројектом”, објашњава Антић.

За сада, председник Томислав Николић није отишао даље од јавно изречене намере да се “затирање” уведе као нови термин  – ни у језик ни у правни систем.

Извор: РТС

Везане вијести:

Обиљежено 75 година од Новосадске рације

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​