Da li je reis Kavazović zatvorio vrata pomirenja

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Može li poruka reisa Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića da se „pravo pomirenje može postići samo priznanjem geno­ cida u Srebrenici” zaustaviti otpočeti proces mirenja između dva međusobno najviše upućena naroda na Balkanu? „Genocid u Srebrenici se mora priznati, greši svako ko misli da se istinsko i pravo pomirenje može postići bez toga, to bi bila iluzija”, rekao je reis za televiziju N1. Srpska javnost još je u šoku nakon serije uvredljivih izjava reisa Kavazovića. Međutim, umesto poniznog izvinjenja nakon prvobitnih uvreda sa govornice u Švajcarskoj, kad je vređao Srbe, nazivajući ih Vlasima, i pominjao krv i ratne opcije –usledili su stavovi koje mnogi prepoznaju kao put u nove podele, umesto u zbližavanje. Da li reisova poruka o pomirenju – koji u bošnjačkom narodu uživa veliki autoritet – najavljuje da od započetog mirenja nema ništa, s obzirom na to šta srpski narod misli o tom terminu kad je reč o srebreničkoj tragediji i zločinima koji su tamo počinjeni, iako su se srpski lideri s obe strane Drine ponizno poklanjali žrtvama?

Genocid u Srebrenici se mora priznati, greši svako ko misli da se istinsko i pravo pomirenje može postići bez toga

Mnogi su odahnuli kad je Kavazović zamenio radikalnog prethodnika Mustafu Cerića, ali se nisu ispunile nade mnogih među umerenima koji su se ponadali da se aktuelni reis postideo zbog poslednjih izjava. Umesto izvinjenja, stvari se dodatno zaoštravaju sve gorim porukama. Srpskim zvaničnicima zamerio je i što odlaze u Beograd, „iz kog je krenulo svo zlo”, na šta su se Srbi zapitali kako to Bakiru Izetbegoviću ne zameri odlazak u Ankaru, što je rezon koji je Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz RS, opisao kao „bolestan i pogrešan”. Zanimljivo je možda i to da najnovije izjave koje bacaju kost u pomirenje, bez kog je i sam evropski put obesmišljen, dolaze nakon što je nemački Bundestag usvojio rezoluciju kojom je masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznao kao genocid.

Da li bošnjačka javnost, politička i verska, kroz reisove uvredljive i isključive izjave otkriva ogorčenje, jer počinje da uviđa da nisu i da ni u budućnosti neće uspeti da ostvare ratne ciljeve? Zapaljive izjave možda imaju i neke veze sa razočaranjem i neispunjenim očekivanjima da će svet da kazni Srbiju i da će to da radi neprestano, pa pojedinci među Bošnjacima, osetivši da Sarajevo gubi značaj kakav je ranije imalo, daju histerične signale da stvari mogu otići i u nekom dugom pravcu. Kako drugačije razumeti to što ni za dve decenije mira u BiH i toliko neuspešnog pokušaja iskrenog suživota nema dovoljno razuma da se prihvate nesporne činjenice da je zločina i proterivanja u proteklom ratu bilo na svim stranama i da jednostrana viđenja, posebno od najbrojnijeg naroda – od kog se, uprkos žrtvama, očekuje i najveći iskorak – mogu samo dovesti do još većih podela, a ne do potpunog sloma druge strane, što se u Sarajevu očito priželjkuje? Umesto toga, Kavazović prvog dana meseca praštanja, ramazana, optužuje Srpsku da sprovodi „puzajuće etničko čišćenje muslimana na svojoj teritoriji”, iako je samo pre nekoliko dana u Švajcarskoj rekao: „Uspeli smo braćo, ima nas preko 50 odsto, za 10 godina biće nas 60 odsto.” Jednostrane i nekritičke optužbe prema sebi kontinuitet su i politike iz Sarajeva, koja nikad ne pominje masovna proterivanja stotina hiljada Srba iz tog entiteta, niti zločine koje su nad srpskim narodom počinili Bošnjaci, kao ni nesnošljiv život srpskih povratnika u FBiH. „Znate šta se sve desilo od jula prošle godine. Prvo je sprečena rezolucija o genocidu u UN, a političke snage Srba iz BiH ometaju donošenje takve rezolucije u Parlamentu BiH, dok mi pričamo o nekom pomirenju. Ubeđen sam da nema pomirenja dok se genocid ne prizna”, podvukao je Kavazović. Uprkos tome što bošnjački povratnici u RS imaju bolje uslove za izučavanje nacionalne grupe predmeta u odnosu na srpske povratnike u Federaciju BiH, reis ponavlja da u RS postoje krajevi gde se negira bosanski jezik, Bošnjacima negira identitet, ne dozvoljava zaposlenje i na sve načine otežava život.

A da bi sve to zapravo mogao biti svojevrsni uvod u pomirenje, smatra Šaćir Filandra, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, koji za naš list ocenjuje da se reisova izjava može razumeti i kao zauzimanje pozicija na pregovaračkom putu pomirenja. „U kontekstu priče pomirenja između Srba i Bošnjaka koja traje oko pola godine, evidentno je da na tom planu nije ništa učinjeno, izuzev iskazane retoričke spremnosti da se u tom pravu pođe. Za obe strane pitanje pomirenja je veoma kompleksno i uslovljeno mnogim pretpostavkama, od kojih je jedna priznavanje genocida u Srebrenici od strane srpskog političkog faktora, što je izrekao reis. Ta izjava u osnovi odražava preovlađajuće mišljenje u bošnjačkoj javnosti”, kaže Filandra. On ceni da Kavazovićeva izjava ne isključuje pomirenje, jer do njega treba da dođe, ali da se može razumeti i kao zauzimanje krajnjih pozicija u procesu koji će sasvim sigurno doći. „Verujem da to neće biti prepreka otpočinjanju pomirenja. Bez obzira na to kako ta izjava nekom zvučala isključivo, ona pokazuje i spremnost na dijalog, sa svim argumentima koji se moraju staviti na sto i koji su različiti. Polazne pozicije u pregovorima su uvek krajnje”, ocenio je Filandra.

S druge strane, u Republici Srpskoj smatraju da zahtevi i poruke reisa mogu izazvati samo još veću mržnju. „Ako bi se tako stvari postavljale kako to radi Kavazović, onda pomirenja u BiH nikad ne bi bilo. Ako ta izjava odražava stav većeg dela bošnjačke javnosti, mnogo će vode proteći i Vrbasom i Miljackom dok se ne primaknemo makar snošljivom životu, budući da je pomirenje, izgleda, veoma daleko”, kaže sociolog Slobodan Nagradić. Primećuje da je važno da bošnjačka, kao i hrvatska strana, posebno biskup Komarica shvate da je u BiH bilo života, država i stradanja i pre devedesetih godina. „Sve dok se ne priznaju i prihvate civilne žrtve u Drugom svetskom ratu neće biti pravog suočavanja. Srbi su još pre 12 godina Srebrenicu nazvali ’tamnom mrljom’, mnogi su političari odlazili da se poklone stradalima, ali nešto slično sa bošnjačke strane još nismo videli”, ističe Nagradić.

Kavazović je rekao i to da je prirodno to što je pozvao Bošnjake da imaju obavezu prema Srebrenici i da ne dozvole da na vlast u toj opštini dođe neko iz reda srpskog naroda „ko negira genocid”. Reis se nije želeo izviniti jer je Srbe nedavno nazvao Vlasima, rekavši samo da je to rekao u ljutnji i da mu je žao ako je uvredio neke od prijatelja, ali da mu zbog onih drugih, koji negiraju genocid, nije žao. Kavazović je rekao da je saglasan sa odlukom organizacionog odbora za obeležavanje 21. godišnjice zločina u Srebrenici da se zabrani prisustvo na obeležavanju godišnjice zločina u Srebrenici onima koji negiraju genocid, napomenuvši da Memorijalni centar nije u nadležnosti Islamske zajednice. „Ne postoji mnogo pitanja između Bošnjaka i Srba. Pitanje identiteta, genocida i normalnog odnosa prema ljudima koji ovde žive”, nabraja Kavazović. Kad je reč o imenovanju Abdulaha Numana na mesto muftije, Kavazović kaže da mu je drago kada neko pređe u islam. „Mi imamo jednu jedinu Islamsku zajednicu u Srbiji. Nikakva druga imenovanja niti smo dali niti možemo priznati, ali svom bratu muslimanu možemo poželeti dobrodošlicu u naš džemat.”

Autor: Mladen Kremenović

Izvor: POLITIKA, četvrtak 09 jun 2016., str. 4

Vezane vijesti:

Kavazović: Republika Srpska nije nastala na sadnji ruža, nego na genocidu u Srebrenici

Husein Kavazović – Vernik s rezervnim planom | Jadovno 1941.

Kavazović: Vlasi su oni što negiraju genocid | Jadovno 1941.

Reagovanja: Kavazović raspiruje mržnju i konflikt u BiH …

Reagovanja: Kavazović raspiruje mržnju i konflikt u BiH …