Da li je papa Pije zaista spasavao Jevreje

Ovaj poglavar rimokatoličke crkve nikada nije javno osudio ustaški režim i njegove zločine nad Srbima, a odmah po uspostavljanju NDH 1941. primio je u privatnu audijenciju Antu Pavelića

Odluka pape Franje da od 2. marta 2020. godine otvori tajne arhive Vatikana iz vremena pontifikata kontroverznog poglavara Pija Dvanaestog trebalo bi da napokon rasvetli ulogu Rimokatoličke crkve u Drugom svetskom ratu i popuni nedostajuće mračne stranice istorije o Holokaustu u Evropi porobljenoj od nacista, ali i o stvaranju zloglasne Nezavisne države Hrvatske i genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u Jasenovcu.

„Crkva se ne boji istorije, naprotiv, želi da je voli kao što voli Boga”, poručio je poglavar RKC i izrazio nadu da će istoričari na odgovarajući način vrednovati vreme pape Pija Dvanaestog, koje obuhvata period od 1938. do 1958. godine.

Pije Dvanaesti, rođen kao Euđeni Pačeli, koji je na tron Svetog Petra seo šest meseci uoči izbijanja Drugog svetskog rata, optuživan je da ne samo što nije ništa učinio da spreči masovno odvođenje Jevreja u koncentracione logore, već i da nikad nije javno osudio genocid. Zbog toga je njegov pontifikat, a naročito započeti proces beatifikacije 1967. godine, postao veliki kamen spoticanja u jevrejsko-katoličkim odnosima.

Papa Franjo je za Pija Dvanaestog rekao da je predvodio crkvu u „najtamnijim i najsurovijim vremenima”, ali da je na skriven način i tajnom diplomatijom održavao „plamen humanitarnih inicijativa”, kako bi otvarao zatvorena ljudska srca. Drugim rečima, Vatikan poručuje da je Pije Dvanaesti zapravo tajno radio na spasavanju Jevreja. Branioci lika i dela ovog pape posebno ističu da su mnogi katolički manastiri i organizacije širom Italije spasavali Jevreje.

Memorijalni centar Jad Vašem iz Jerusalima pohvalio je papinu odluku i izrazio očekivanje da će se istraživačima omogućiti potpuni pristup celokupnoj građi. I Američki jevrejski komitet (AJK), jedna od vodećih jevrejskih organizacija, pohvalio je nameru da se otvore tajni dosijei. „Duže od 30 godina AJK poziva na otvaranje vatikanskog arhiva iz Drugog svetskog rata”, kaže rabin David Rozen, direktor za međunarodna i međuverska pitanja u ovoj organizaciji, prenosi AP.

Odluku da se krene sa sistematizacijom ove za istoričare više nego dragocene arhivske građe, koja sadrži više miliona dokumenata, dao je prethodni papa Benedikt Šesnaesti 2006. godine. Nekoliko godina kasnije, kada je posao na sređivanju ove građe odmakao, u glasilu Svete stolice „Oservatore romano” pojavio se komentar u kojem se tvrdi da je papa Pije Dvanaesti spasao hiljade Jevreja, dok su istovremeno vlade SAD i Velike Britanije umanjivale značaj izveštaja o zločinima u koncentracionim logorima i odbijale da zaustave pogrom. To je verovatno učinjeno kako bi se pogurao zaglavljeni proces beatifikacije pape Pija, koji je nailazio na veliki otpor.

Direktor Centra „Simon Vizental” u Jerusalimu Efraim Zurof kaže da će istoričarima biti potrebno nekoliko godina istraživanja u Vatikanu dok ne dođu do konkretnog zaključka o ulozi poglavara RKC tokom Drugog svetskog rata.

„Kad je reč o pontifikatu Pija Dvanaestog, neophodno je dati odgovore na dva važna pitanja. Prvo, šta je od informacija koje se odnose na Holokaust stizalo u Vatikan, i drugo – kada su one stizale do pape”, kaže Zurof za „Džeruzalem post”.

Istoričar Andrea Rikardi, jedan od najboljih poznavalaca života pape Pačelija, za torinsku „Stampu” poručuje da crkva nema razloga da se plaši otvaranja arhiva iz vremena Drugog svetskog rata i podseća da je papa Pavle Šesti još 1965. godine počeo da objavljuje akte i dokumente Svete stolice iz tog perioda.

„Odluka pape da otvori za javnost ovaj tajni arhiv veoma je pozitivna. Pogotovo što je postojala ideja da se istoričarima ustupi građa zaključno za 1945. godinom, čemu sam se ja protivio, jer je Pije Dvanaesti služio crkvi ceo pontifikat do svoje smrti 1958. godine”, ističe Rikardi, inače osnivač uticajne katoličke laičke organizacije „Sveti Eđidio”.

Mnogim istoričarima biće posebna draž da istraže vatikanska dokumenta posle 1945. godine kako bi rasvetlili „pacovske kanale”, mrežu bekstva nacista, ustaša i fašista iz Evrope u Južnu Ameriku posle završetka Drugog svetskog rata. Pogotovo što je Sveta stolica, kako javlja agencija AP, još 1983. godine odbacila tvrdnje jednog jevrejskog časopisa da je Vatikan pomogao Klausu Barbiju i drugim visokim nacističkim ratnim zločincima u bekstvu iz Evrope nakon rata.

Otvaranje vatikanskih arhiva trebalo bi da baci novo svetlo i na ulogu pape Pija Dvanaestog u stvaranju NDH, ali i da rasvetli uloge mnogih kontroverznih ličnosti, ponajviše Alojzija Stepinca, kojem je 1952. godine dao titulu kardinala.

Zanimljivo je da je papa Pije, koji nikada nije javno osudio ustaški režim i njegove zločine nad Srbima, odmah po uspostavljanju NDH 1941. primio u privatnu audijenciju poglavara Antu Pavelića. U jednom izveštaju britanskog Forin ofisa posle ovog sastanka papa je opisan kao „najveća moralna kukavica našeg doba”.

Autor: MILENKO PEŠIĆ

Izvor: POLITIKA