Да ли Београд добија оно што Загреб нема – Музеј Холокауста?

Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште. Увидом у тај закон, у предвиђену кадровску структуру и вебсајт, чини се да ћемо у центру Београда ускоро добити Музеј Холокауста.

Међународна организација за сећање на Холокауст (ИХРА) тражи од Загреба да додатно истражи подручје Јасеновца, односно да се мапирају сва места на којима су постојали логори у НДХ-а.

Такође, 35 чланица организације тражи да мапа буде доступна на улазу у Спомен подручје Јасеновац, као и да се изврше озбиљна археолошка истраживања те локације. 

Познаваоци прилика сматрају да Хрватска, која тренутно председава ИХР-ом, неће учинити много по том питању.

Оно што је група експерата Међународне алијансе за Холокауст тражила од Хрватске приликом обиласка спомен подручја Јасеновац почетком јуна, та организација је јавно поновила крајем новембра на састанку у Загребу. Званичном Загребу дато је 6 препорука за места страдања у Другом светском рату. Тачке пет и шест односе се на Јасеновац истиче државни секретар Министарства спољних послова Горан Алексић:

Мора да буде јасно обележено ко је страдао, ко је извршио злочин и да се у том будућем саветодавном одбору укључе српски стручњаци, научници што је нама од посебног интереса, наводи Алексић.

ПОСЛУШАЈТЕ ПРИЛОГ ЕМИТОВАН НА РТС РАДИО БЕОГРАД 1, 15.12.2023.

Председник Удружења “Јадовно” из Бањалуке Душан Басташић каже за Радио Београд да не верује да ће Хрватска учинити било шта по препорукама Међународне алијансе за сећање на Холокауст јер оне нису обавезујуће:

За разлику од Хрватске, Србија је урадила много. Била је једина земља која је донела Закон о поврату одузете јеврејске имовине која нема познатог наследника. Србија је усвојила Закон о одштети јеврејској заједници Србије од 950 хиљада евра годишње следећих 25 година, истиче Басташић.

Како каже, Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште:

,,Ако погледате тај закон, кадровску структуру и њихов вебсајт чини ми се да у центру Београда добијамо оно, што опет, Хрватска нема – а то је музеј Холокауста.”

Басташић подсећа да неистражене гробнице нису карактеристичне само за јасеновачки систем логора, већ и за онај о којем се данас мало говори и који представља претечу Јасеновца – систем концентрационих логора Госпић – Јадовно – Паг. Пре две године Спелеолошко друштво Хрватске је случајно пронашло још једну крашку јаму на Велебиту, а Басташић открива да је то сазнао пре неколико месеци:

,,Послали су ми мејлом координате те јаме , информацију да је дубока 130 метара, да је мање од километар и по северозападно од некадашњег логора Јадовно, да на зидовима јаме целом вертикалом и на њеном дну су пронађене кости.”

Према подацима историчара Ђуре Затезала за 132 дана постојања система логора Госпић-Јадовно-Паг убијено је 38 хиљада Срба и 2000 Јевреја. Независна Државна комисија је по окончању Другог светског рата на основу сведочења и истраживања терена дала процену да је у систему концентрационог логора Јасеновац убијено више од 500 хиљада Срба, Јевреја и Рома.

 „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.