Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U Pomazu danas žive rođaci slavnog srpskog pronalazača. Potomci pukovnika Mandića, naučnikovog ujaka, prezivaju se Madai i čuvaju uspomene
O jednoj poseti Nikole Tesle Beogradu, 1892. godine, zna se svaki detalj, uključujući i onaj najemotivniji, kada je, na gala banketu pred više od stotinu najuglednijih sunarodnika, naš tada 46-godišnji naučnik poljubio ruku velikanu srpske lirike Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je to Teslin znak zahvalnosti pesniku za sve divne stihove koji su mu u Americi ublažavali nostalgiju.
Slabo je, međutim, poznato da je Tesla u Beograd tada doputovao direktno iz Budimpešte. Posle veoma uspešnih predavanja po najvećim evropskim gradovima, i posle sahrane svoje majke u Smiljanu, naučnik je došao u Pomaz, u posetu svom ujaku Paji Mandiću. Tu ga je dočekao poziv Velike škole i Srpskog inženjerskog društva da dođe u prvu posetu srpskoj prestonici i da održi predavanje velikoškolskoj omladini.
Potomci Mandića i danas žive u Pomazu i Budimpešti. Kroz minulih 13 decenija nije izbledelo sećanje na zajednički rodoslov sa Teslom, ali jesu njihovo srpsko prezime i jezik. Danas se prezivaju Madai.
– Dobro nam došli, baš ste me iznenadili, ali da znate, nekako se osećam nedovoljno dostojnim da govorim o Tesli, čiju genijalnost čovečanstvo još nije do kraja spoznalo – sa tipičnom mađarskom uglađenošću, na vratima svog stana u Budimpešti, sa suprugom Đenđi, dočekuje nas glava kuće Geza Madai (71), inženjer šumarstva u penziji.
Sporazumevamo se zahvaljujući predusretljivoj Jovanki Lastić, direktorki Srpske gimnazije „Nikola Tesla“ u Budimpešti. Naš domaćin objašnjava da je u njihovoj porodici dominirao mađarski jezik, pošto mu je otac bio Mađar. Srpski je poslednji put govorio još kao dečak sa svojim pradedom Milanom Mandićem, sinom Paje Mandića, inače rođenim bratom Tesline majke Georgine (Đuke).
Pukovnik Pavle Paja Mandić (rođen 1863. kao sin Nikole i Sofije Mandić u Gračacu kod Gospića) prekomandovan je u Pomaz i već na prvoj liturgiji u tamošnjem srpskom pravoslavnom hramu zaljubio se, a ubrzo i oženio Paulinom Lupom, kćerkom trgovca Vase Lupe, koji je ovamo dospeo iz Makedonije. Pajin i Paulinin sin Milan Mandić je Madaiev deda.
Da su u srodstvu sa Teslom, Gezi i njegovoj rođenoj braći Đuli (73) i Gaboru (65), pričao je deda Milan, a naučnika je pominjala i njihova majka Nađa, koja je rođena 1920, a preminula je 2010. godine.
– Shvatio sam šta znači to srodstvo tek kada smo u školi, na času fizike, učili da je tesla merna jedinica za magnetnu indukciju – priseća se Geza Madai, kome je još u živom sećanju da mu je tada pred celim razredom izletelo: „Pa to je moj rođak!“ Deca su ga gledala sa mešavinom neverice i divljenja.
Docnije je Geza počeo da sakuplja literaturu o slavnom rođaku na engleskom, mađarskom, nemačkom, pa i na srpskom, koja je danas deo njegove lične biblioteke. Svom sinu Peteru, koji je završio elektrotehniku i informatiku u Budimpešti, a već godinama živi i radi u Norveškoj, preneo je naučnički gen.
Teslinih fotografija, kao ni njegovih pisama porodici Mandić, Geza nema. Nije siguran ni da li ih je bilo, ni da li su očuvana u još uvek nesređenoj porodičnoj arhivi koja je ostala u njihovoj porodičnoj kući u Pomazu. U toj kući sada živi samo njegov brat Gabor, s kojim Geza nije u najprisnijim odnosima, pa je zasad nepoznanica kakve dokumente o slavnom naučniku krije nekadašnji porodični dom.
Varoš Pomaz, koja je ugnežđena između Budimpešte i Sentandreje, još od Čarnojevićeve epohe naseljavaju Srbi. Nekada su bili dominantan živalj, a danas ih je jedva stotinu među 16.000 stanovnika. Srbi imaju svoju crkvu, ali ne i školu, pa se njihova deca na maternjem jeziku obrazuju u Budimpešti. Na staroj i oronuloj kući porodica Mandić – Lupa, 1994. godine postavljena je spomen-tabla Tesli. Na njoj piše da je Tesla prvi put posetio Pomaz 1881. godine (tada je bio 25-godišnjak), a potom i 1892. Prošle godine, na inicijativu Petra Lastića iz ovdašnjeg Srpskog instituta, jedna ulica u Pomazu ponela je ime velikog srpskog naučnika.
OD PUŠKAŠA DO EDISONA
Mađarski istraživač Instituta za fiziku u Budimpešti Đerđ Egeli napisao je dve knjige o Tesli koje obuhvataju i 1881. godinu, kada se Tesla, koji je studirao u Gracu i Pragu, zahvaljujući rodbinskim vezama iz Pomaza, zaposlio kod braće Puškaš u Pešti. Puškaši su te godine izgradili prvu telefonsku centralu u tadašnjem ugarskom carstvu. Pošto je izumeo obrtno magnetno polje 1882, Tesla je dobio zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu, gde je proveo dve godine, a potom je otišao u Njujork. Egeli ističe da svet i danas, 75 godina posle Tesline smrti, koristi tek trećinu njegovih genijalnih pronalazaka.
U KOLORADU SNUJU O SRBIJI
Geza Madai je u kontaktu sa svojim rođacima Koni, zdravstvenom radnicom, i Peterom Mandićem, doktorom elektrotehnike, koji žive u Koloradu. Oni su takođe nekada živeli u Pomazu, ali su Mađarsku napustili 1956. godine posle neuspešne revolucije protiv komunističke diktature.
– Naš deda Milan Mandić bio je 17 godina mlađi od Tesle i bili su vrlo bliski. Deda je bio advokat i pomagao je Tesli u raznim evropskim pravnim pitanjima – kažu, za „Novosti“, Koni i Peter Mandić. Ni oni ni njihova deca i unuci nikada nisu bili u Srbiji, a želja im je da posete i Teslin muzej u Beogradu.
Autor: Jovanka Simić
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Putevima porodice Tesla – PUTOKAZI Lika | Jadovno 1941
Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama | Jadovno …
One Response
Nikola Tesla
Iz Smiljana Nikola je Tesla
Ideje mu što su čamcu vesla.
Od malena poseban je bio,
Zapažanja svoja nije krio.
Video je da svetluca! Mačka!
To je bila početna mu tačka.
Dok ga mazi dlaka mu pucketa,
Da? Ima tu elektriciteta!
Nikola se u starosti seća,
Impresija to mu je najveća.
Otac njegov načuo je nešto,
Objasniti nije znao vešto.
Mnoge škole, putovanja mnoga,
Izumi mu proviđenje Boga.
Sin je srpskog sveštenika ,
Kakvog samo može dati Lika.
Ljiljana Ćuić