Čudo Božije pred rođenje Nikole Tesle: Kakav „Božji fenomen“ je video sveštenik Milutin? (II)

Piše: Milovan Matić

Šta je video sveštenik Milutin Tesla iznad Smiljanske doline na Petrovdan 1855. g., upravo godinu dana pre nego što će mu se u Smiljanu roditi sin – genije Nikola Tesla? Blagodareći tome što je otac Milutin (kao intelektualac i srpski nacionalni radnik) bio dopisnik Srbskog dnevnika, ostalo je precizno zapisano njegovo Petrovdansko viđenje. O ,,Božjem fenomenu“ opširno je napisao u 55. broju Srbskog dnevnika od 30. juna 1855. godine (po starom kalendaru).

Početak svešteničke službe (Štikada i Senj)

Selo Štikada nalazi se oko pet kilometara južno od Tomingaja kod Gračaca. Pripada Arhijerejskom namesništvu ličkom u Eparhiji gornjokarlovačkoj. Hram Sv. Arhanđela Mihajla, koji po pričama datira još iz grčkog doba porušen je tokom Drugog svetskog rata.

Otac Nikole Tesle, Milutin, će svešteničku karijeru započeti u ovom mestu 1846. godine kao kapelan u Hramu Sv. Arhanđela Mihajla. Sa suprugom Đukom će ovde ostati najviše do godinu dana.

U Senju je polovinom devetnaestog veka bila „mala srpska naseobina“ u kojoj je prednjačila trgovačka porodica Mileusnić. Više od pet godina će otac Milutin Tesla provesti u Senju U njemu će ostati od 12. maja 1847. godine (kako sam kaže) do kraja septembra 1852. godine.

Godine Milutinove svešteničke službe provedene u Senju poklopile su se sa značajnim političkim događajima u to vreme: u Zagreby je 25. marta 1848. godine održana Narodna skupština Trojedne Kraljevine, na kojoj je Srbe posebno obradovala odluka kojom je proglašena „jednakost sviju bez razlike u vjeri“, pa su Srbi i Hrvati zajedno slavili Uskrs istog dana, 23. aprila 1848. godine. Vrhunac sloge Srba i Hrvata dostignut je 5. juna 1848. godine, prilikom svečanog ustoličenja Josipa Jelačića za bana koji je položio zakletvu pred srpskim Patrijarhom Josifom Rajačićem (1785-1861).

Kao mlad i ambiciozan sveštenik koji dolazi na službu u otmenu gradsku sredinu, Milutin želi da najpre zavede red u crkvenim poslovima i obavezama kako bi popravio opšte stanje u crkvenoj opštini. Neumoran u radu, krajem aprila 1850. godine, toliko se razboleo da nije mogao vršiti službu, sve do polovine jula, kada mu u pomoć priskaču sveštenici iz Like. Među njima je bio i njegov „tetak Draganić“ koji će ga mesec dana zamenjivati u službi. „U subotu dne 19. avgusta 1850. prispeo jest moj srodnik jerej Toma Mandić, koji me tad izbavio ot mnogij bjedstvenostij“, piše Milutin. Tako brat njegove supruge Đuke, Toma, ostaje u Senju godinu i devet meseci, zastupajući svog šuraka u službi iako nije bio omiljen senjskim Srbima.

Ideali kojima se rukovodio tokom čitavog života možda baš najbolje potvrđuju njegove reči napisane u Senju 31. jula/12. avgusta 1852. godine: „Boga mi moga! Ništa mi nije tako dragocjeno kao sloboda, blagosostojanije i napredak Naroda Mog i Braće, i za ovo dvoje: Cerkvu i Narod, gdi god budem, gotov ću biti život moj položiti…“ U istom pismu, uoči rastanka sa Senjanima iznosi svoje utiske pune gorčine, ali s puno nade da će se stvari popraviti, a iz pisma se vidi da odlazi kao krajnje častan čovek i sveštenik kome su narodni i crkveni interesi iznad svega.

Nakon pet i po godina, Milutin Tesla sa suprugom Đukom i dvoje male dece, odlazi iz Senja. Sin Danilo, zvani Dane (najverovatnije rođen 1849. godine) i kćerka Milka (kasnije udata Glumičić) rodili su se u Senju. Dugo se smatralo da je i Angelina rođena u Senju, i to kao prva kćerka prote Milutina, međutim to nije tačno. Angelina, kasnije udata Trbojević, rodiće se u Smiljanu 20. juna 1853. godine, a preminuće u Kistanjama 16. avgusta 1931. godine gde je i sahranjena.

Pred rođenje Nikole Tesle

U Smiljanu na šestom kilometru od Gospića, na severozapadu nalazi se selo Smiljan. Ispod brda Bogdanić, a pored potoka Vaganac, na manjoj zaravni je pravoslavna Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla, sa parohijskom kućom.

U Smiljan će otac Milutin Tesla stići početkom oktobra 1852. i ostaće tamo najkasnije do avgusta 1863. godine, znači punih jedanaest godina. Po dolasku u Smiljan naići će na gotovo neprijateljsko raspoloženje njegovog prethodnika Ilije Žegarca, na će prvih mesec dana služenja u Smiljanu biti prinuđen da stanuje u Gospiću i putuje svakodnevno do novog mesta službovanja.

Materijalna situacija Tesline porodice nije se popravila dobi- janjem nove parohije. Naprotiv, „čemerno stanje“ se nastavilo.

Tu će mu se roditi 20. juna 1853. godine kćerka Angelina, kasnije udata Trbojević, drugi sin Nikola, 10. jula 1856, i 1859. treća kćerka Marica, udata Kosanović. Nepoznatog datuma 1863. godine doći će do porodične tragedije – gine mu najstariji sin Danilo.

Smiljanska parohija je bila toliko velika da je od jednog njenog kraja do drugog trebalo pešačiti jedanaest sati, jer su putevi bili neuređeni, a često i teško prohodni. Otac Milutin napisao je šta ga je snalazilo na tom putu: „…sretaju velike vode, glibovi blata i pročapripjatstvija, da zdravlje i život u pogibelj bacam, a konja zašto kupiti neimam, niti sam na ovaj način u sastojaniju deržati ga, i tako na moju žalost dušepopečiteljstvo terpiti će morati.“

Božji fenomen pred rođenje Nikole Tesle

Interesantno je to što Milutin Tesla izveštava o „Božjem fenomenu“ u 55. broju Srbskog dnevnika od 30. juna 1855. godine po starom kalendaru. Taj fenomen pojavio se nad Smiljanskom dolinom na Petrovdan te godine. Posle godinu dana, sledeće 1856. godine, rodiće mu se sin Nikola.

Slobodno se može reći samo to da je rođenje Nikole Tesle ipak najavljeno. Otac Milutin nije znao da će mu se dogodine roditi genije, a o ovom viđenju, u Srbskom dnevniku, ovako kaže:

„Lijepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umnijemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje Božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovijek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan. Juče bila je vrućina velika i vozduh ladan, nebo se smješilo i zvijezde sjajile kako igda; najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktalo trista luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade; pojavljenje pak preko svoda neba prolazeći činilo se je tako blizu, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre pruge za sobom, i kad je šmrknulo za prvi brijeg, zaorilo se je tamo, kao da bi se srušila kakva velika kula, a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. Zatijem obuze časkom pomrčina i mirijade svjetila nebesnija ostadoše preblijeđene od lica ovog malog Božijeg fenomena.“

Krštenje novorođenog Nikole

Tačno godinu dana posle ovog svedočenja oca Milutina rodio mu se sin – genije Nikola Tesla: „Rodi se mladenac pola muškoga, mjeseca junija, dne 28. leta 1856/ pedeset i šestog/zakonito. Otac mladenca, Milutin Tesla, paroh administrator, mati mu Georgina, žitelji smiljanski. Krsti ga i miropomaza črez mene Jereja Tome Oklobdžije, paroha administratora cerkve hrama svjatog velikomučenika i pobedonosca Georgija, mjeseca junija, dne 29. leta 1856.“ Mladencu je dato ime „Nikolaj“ od kuma „Jovana Drenova, c. k. satnika, žitelja gospićskog“. Austrijska vlast je odmah novorođenog Nikolu odredila da pripada „Ličkoj regimenti No. 1“ – pukovniji i Medačkoj kompaniji – četi broj 9. U Smiljanu je bila stacionirana 11. četa Prve ličke pukovnije (Smiljanska satnija Ličke regimente), ali je novorođeni Nikola zaveden u vojnu jedinicu gde su mu koreni, gde mu se i otac rodio i gde je bio zaveden kao vojni obveznik, u Raduč, koji je pripadao Medačkoj četi. Kao mesto stanovanja mladenca navodi se kućni broj 227 u Smiljanu.

Nikolu je krstio sveštenik Toma Oklobdžija, administrator gospićki. Tada je Smiljan bio glavna parohija, a Gospić je bio filijala Smiljana. Tako je bilo sve do dolaska Milutinovog iz Smiljana u Gospić 1863. godine. Nikoli je bio kum Jovan Drenovac, krajiški kapetan koji je živeo u Gospiću. Napomenimo da ujak Nikolin, Trifun Mandić, izveštavajući ga o porodičnim prilikama, 17. decembra 1891. godine, iz Gračaca, kaže:“…tvoj kum Vuksović odkula na onaj svet, ostavio je imetak srbskoj Gospićkoj obćini“.

U vreme dolaska Milutina Tesle u Smiljanu su bila 522 pripadnika pravoslavne vere. Njihov broj je do 1941. godine u Smiljanu narastao na više od hiljadu, a 1990. ih je bilo svega jedanaest Srba, a 2006. godine svega jedan i samo jedan! Kako bi ih i bilo više, kada je polovinom 1941. godine, za pet dana na zverski način ubijeno 590 muškaraca, žena i dece koji su sahranjeni u zajedničku grobnicu koja se nalazi svega nekoliko metara od Crkve Svetog Petra i Pavla.

Tesla je već u prvih nekoliko meseci službovanja u Smiljanu iz mrtvila pokrenuo pravoslavno stanovništvo, verski uspavano i ne mnogo zainteresovano za svoju Crkvu. Da bi ulepšao i ukrasio crkvu u Smiljanu, da bi je učinio prijatnijom i privlačnijom, otac Milutin Tesla je naumio da je pomoću milostinje uredi, kako „prostota“ ne bi naginjala „rimskoj crkvi“.

Tragedija – pogibija sina

Različiti su podaci koji se odnose na porodičnu tragediju koja je zadesila Tesle pogibijom Milutinovog sina Danila. Margaret Čejni navodi da je Danilo – Dane Tesla imao dvanaest godina kada je nastradao dok se na drugim mestima govori da je to bilo u četrnaestoj ili petnaestoj godini njegovog života. Nikola Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvrđuje i na drugim mestima. Jedino M. Čejni po prvi i jedini put do sada navodi i drugu psihološki zanimljiviju verziju smrti Teslinog brata. Prema njoj je Danilo pao s merdevina za tavan.

„Smrt Danila Tesle je prestavljala porodičnu tragediju i izazvala promenu ponašanja svih članova porodice. Ne zna se kada se taj tužni događaj odigrao. … Neki biografi kažu da je Danilo imao četrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a većina da se događaj odigrao 1863. godine kad je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić, smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja.“

Jedini materijalni trag koji postoji o Danilu Tesli (1849- 1863) jeste knjiga Vuka Vrčevića Moralno-zabavne u šaljive-poučitelne srbske zagonetke s dotičnim na kraju tolkovanjem, koja je objavljena u Zadru 1857. godine u knjigopečatnji braće Batara. U njoj se, među imenima pretplatnika nalazi i ime „Danilo Tesla, učenik škole u Medaku“.

Sestre Nikole Tesle

Najstarija ćerka prote Milutina i Đuke, Milka Glumičić, rodila se u Senju neutvrđenog datuma. Najpre se udala za Voju Glumičića, koji je preminuo krajem 1892. godine, s kim je imala veoma loš brak, nakon čije smrti se preudala. Imala je jednu ćerku.

Atelina Trbojević, rođena u Smiljanu 20. juna 1853. godine, a preminula u Kistanjama 16. avgusta 1931. godine, gde je i sahranjena. Udata je za sveštenika Jovu Trbojevića koji je službovao u Petrovom Selu (pouzdano od 1892. do 1902), a onda u Metku (1907). Imali su petoro dece, tri sina i dve ćerke. Jedan od njih, Nikola, otišao je u SAD i dobio ime Nikolas Terbo. Njegov sin je Vilijam Terbo. Brat Nikola Tesla je s Angelinom bio najdublje vezan. Predosetio je njenu smrt iako je bio preko okeana.

Marica Kosanović, rođena u Smiljanu 1859. godine a preminula u Zagrebu 27. oktobra 1938. godine. Udata je 1877. godine u Plaški za Nikolu Kosanovića (1851— 1899), riječkog protu, koji je rano preminuo. Nikoladin-Nikola Kosanović je autor prvog članka o Nikoli Tesli na srpskom jeziku u Braniču krajem 1889. godine. Preveo je s nemačkog Zvono od Šilera, objavljeno 1900. godine.

U sledećem broju: Otac i sin

Izvor: Časopis Pravoslavlje, 1166, str. 16-19.

Vezane vijesti:

Ko je bio prota Milutin, otac Nikole Tesle? (I)