Легитимно је право сваког грађанина, па и вјерског поглавара да учествује у кампањи за попис становништва, али је чудно када има бојазан да у том народу има велики број оних који нису до краја свјесни своје националности или нису храбри да се на овај начин изјасне, рекао је Срни историчар из Београда Чедомир Антић.
Он је, поводом позива замјеника поглавара Исламске заједнице у БиХ Изета Спахића да се исламски вјерници на попису упишу као Бошњаци који говоре босанским језиком, оцијенио да је веома лоше када неко ко вјерује у нешто и залаже се за одређене вриједности направи корак даље па каже да неко ко не дијели ту његову вредност није добро обавијештен или да је уплашен.
„Мислим да је то лоше и да би, када би тако Српска православна црква позвала све Србе и, можда Србе муслиманске и римокатоличке вероисповести, којих сигурно има, то наишло на протесте `страног гувернера`, који постоји у овом тренутку у БиХ“, рекао је Антић.
Он је истакао да је изјашњавање о националној припадности лична ствар и да сваки грађанин има право да се залаже у прилог таквог идентитета каквог га он види или какав је тренутно модеран, али да то не значи да они, који можда припадају том вјерском или народном кругу, немају право да се осјећају другачије.
Антић је указао да је логично да Бошњаци говоре бошњачким језиком, али да ако желе да говоре босанским језиком не би било у реду да се тврди да је то језик којим треба да говоре сви други грађани БиХ.
„Желео бих да тај попис прође што боље. Жао ми је што су политички представници Бошњака и муслимана одуговлачили са вршењем пописа. То, нажалост, не говори у прилог оној слици коју су они о себи градили током протеклих година, слике оних који су заинтересовани за истину о догађајима током рата из 1990-тих година“, закључио је Антић.