Гостовање спомен-збирке Павла Бељанског у галерији Дома Војске Србије у Београду. Поставку чине 50 дела и лични предмети двоје знаменитих уметника
Поводом обележавања 75 година од смрти Богдана Шупута, страдалог у Новосадској рацији 23. јануара 1942. године, Спомен-збирка Павла Бељанског је премијерно у Галерији Куће Војновића у Инђији јесенас представила изложбу “Прича о двоје уметника: Љубица Цуца Сокић (1914-2009) и Богдан Шупут (1914-1942)”, коју ће 11. јануара угостити Мала галерија Дома Војске Србије у Београду.
Рођени исте године, Љубица у Битољу, а Богдан у Сиску, припадали су предратној генерацији српских сликара стасалој у четвртој деценији 20. века, а њихово пријатељство трајало је све до Шупутове трагичне погибије. Имао је 27 година када су га 23. јануара 1942, са мајком и тетком, стрељали мађарски фашисти у рацији. Убијен је такорећи испред куће, на обали Дунава.
Шупут и Сокићева друговали су у Београду и француској престоници, где су се сликарски усавршавали у другој половини тридесетих година, деловали при Удружењу југословенских ликовних уметника који живе у Паризу. У освит Другог светског рата, када је Хитлер напао Пољску, имали су и заједничку изложбу у Хагу, на којој су дела представили уз радове Боре Баруха, Марка Челебоновића, Пеђе Милосављевића…
По повратку у земљу, обоје уметника постали су чланови групе “Десеторица”, у којој су још били и Даница Антић, Јурица Рибар, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић, Никола Граовац, Душан Влајић, Бора Грујић и Миливој Николајевић. Колективна поставка ове групе, одржана непосредно после формирања, у фебруару и марту 1940, у великој сали павиљона “Цвијета Зузорић”, изазвала је пажњу јавности. Шупутов дар запазио је Пјер Крижанић, док Петар Лубарда тада бележи: “Карактер овој групи дају Љубица Сокић, Јурица Рибар, Богдан Шупут, Никола Граовац и Алекса Челебоновић.” Изложба је потом приказана и у Загребу.
Исте године, на јесен, Шупут одлази на служење војног рока у Сарајево, а после априлског слома Југославије, 1941. доспева у немачко заробљеништво. Из логора успева да изађе у новембру. После само два месеца проведена у Новом Саду, стрељан је у рацији.
Актуелна поставка у Дому војске, чији је аутор Марта Ђармати, обухвата око 50 уметничких дела и неке од личних предмета двоје уметника који се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског, приказујући њихове животне и стваралачке паралеле.
ПОКЛОН
У своју колекцију Павле Бељански је уврстио четири слике Љубице Сокић, док је набавка дела Богдана Шупута за колекционара остала неиспуњена жеља. Поштујући ту жељу Цуца Сокић је у два наврата поклањала Спомен-збирци дела Богдана Шупута, која данас представљају драгоцено сведочанство њиховог пријатељства.
Аутор: М. КРАЉ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Новосадска Рација 1942. | Јадовно 1941.
„Када бог зажмури“ – потресна сведочанства о Рацији | Јадовно …
Хронологија јануарске “Рације” 1942. (поводом 75. годишњице …