ЧУБРИЛОВИЋ: НЕ ЗАБОРАВИТИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СИЈЕКОВЦУ

Поводом 23 године од страдања 46 Срба из Сиjековца код Брода, служен jе парастос погинулим српским цивилима.

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио jе да треба памтити оно што се десило у Сиjековцу приjе 23 године и да не треба заборавити злочин коjи jе ту почињен, jер jе чињеница да се страдање Срба 1992. поновило након четрдесетак година.

„Српски народ чека правду! Не требаjу нам подjеле унутар српског корпуса, сувише нас jе мало да се диjелимо“, поручио jе Чубриловић током обиљежавања 23 године од страдања 46 Срба у Сиjековцу.

Он jе подсjетио да су у jедном сату нестаjале читаве породице и питао зар то ниjе довољно свиjету и међународноj заjедници да учини више да правда буде задовољена.

„Морамо памтити шта нам се дешавало да будуће генерациjе не би проживљавале исто“, нагласио jе Чубриловић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да стравичне злочине у Сиjековцу над српским цивилима може да почини само човjек коjи има одсуство ума и разума.

„Та мржња према Србима jе дубоко историjски укориjењена, а пробудила се 1992. године у облику фашизма и усташтва, у хрватске воjне снаге `зенге`, коjе су починиле страшне злочине. Наjвише нас боли што нису процесуирани злочини, што злочинце ниjе стигла заслужена казна. Живим у увjерењу да ће правда доћи и да ће злочинци добити заслужену казну“, рекао jе Савановић.

Савановић, коjи jе и предсjедник Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова, додао jе да jе потребно jединство српског корпуса, како би се могли одбранити у будућим временима.

„Освиjестимо се и пошаљимо поруку са овог мjеста. Балкан jе на `вjетромjетини` када jе у питању живот и смрт, овдjе живот много не значи, историjа jе показала, а и смрт jе врло близу. Морамо поштовати и циjенити слободу коjа се овдjе лако губи, те штитити идентитет, вjеру и нациjу“, поручио jе Савановић.

Предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац рекао jе да jе 26. марта 1992. године интервентни вод из Хрватске на челу са Антом Пркачином, уз помоћ хрватско-муслиманских паравоjних формациjа, на челу са Ниjазом Чаушевићем из Брода, у Сиjековцу починио стравичне злочине, убиjаjући и уништаваjући све што jе српско.

„Главни актери овог злочина над Србима jош нису одговарали, нити су осуђени за ове тешке злочине, упркос чињеници да смо хашком тужилаштву и Тужилаштва БиХ доставили обимну документациjу са доказима“, рекао jе Грабовац.

Начелник општине Брод Илиjа Јовичић истакао jе да jе заjедничка обавеза и дужност према страдалим Сиjековчанима свих оних коjе jе њихова жртва данас окупила, да кроз заjедништво, љубав, толеранциjу и складан живот раде на добробит општине Брод и Републике Српске.

„Са овог тужног скупа шаљемо поруку свиjету, правосуђу и тужилаштвима да никада нећемо заборавити ни опростити оваj злочин. Ниjедна политизована институциjа у овоj држави не може преиначити чињеницу нити спрати кривњу починилаца и њихових налогодаваца“, рекао jе Јовичић.

У бродском насељу Сиjековац данас jе служењем литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе, парастосом погинулим српским цивилима, полагањем виjенаца и духовним програмом обиљежено 23 године од страдања 46 Срба.

Стравичне злочине над цивилима починила jе регуларна Воjска Хрватске преласком преко риjеке Саве удруживањем са муслиманско-хрватским снагама формираним на бродском подручjу.

Обиљежавање 23 године од страдања српских цивила у Сиjековцу одржано jе у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.

Виjенце испред спомен-плоче положили су предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, изасланици предсjедника Републике Српске и српског члана Предсjедништва БиХ, у име Владе Републике Српске ресорни министар Миленко Савановић, делегациjе Борачке организациjе, Удружења логораша и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

Виjенце су положили и начелник општине Брод Илиjа Јовичић, припадници Трећег пjешадиjског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, делегациjа ОЕБС-а, представници политичких партиjа и други.

У неколико наврата током 1992. године звjерски jе убиjено 46 Срба, цивила, углавном жена, дjеце и стараца. Наjмлађа жртва jе био седамнаестогодишњи Драго Милошевић, а наjстариjи Васо Зечевић 77 година.

Болне и веома тешке успомене Срба везане су за мартовске дане у Сиjековцу, када су наишли на злочиначко дивљање своjих доjучерашњих комшиjа, на кућним праговима, на виjековним огњиштима коjа су за неколико дана сравњена са земљом.

Предмет са доказним материjалима предат jе 22. маjа 2002. године хашким истражиоцима, а Хашки суд jе предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ.

Мjештани Сиjековца по трећи су пут изградили из темеља цркву, коjа jе порушена и у Другом свjетском рату, а обновљена 1967. године.

У ратном вихору и разарању православних богомоља деведесетих година ни храм Свете великомученице Огњене Мариjе ниjе избjегао уништење, као ни голорука српска неjач и остало цивилно становништво овог мjеста.

Преживjели Срби покушаваjу да врате живот у Сиjековац. Мартовски дани су на посебан начин болни за броjне породице, када незациjељене ране освjежаваjу присуством централном обиљежавању страдања, али и разговору са преживjелим свjедоцима злочина, те посjетом гробовима наjмилиjих.

Свакако jе наjтужниjа слика у оним кућама гдjе су убиjене комплетне породице.

Организатори обиљежавања старадања Срба у Сиjековцу сваке године на броjне адресе међународних и домаћих институциjа шаљу позивнице да дођу у бродско насеље Сиjековац и присуствуjу обиљежавању страдања, као што то чине на другим мjестима у БиХ и Републици Српскоj.

Извор: 

Везане виjести:

Календар геноцида: 26. март 1992. Годишњица страдања Срба у Сиjековцу

ГРАБОВАЦ: ИЗБЈЕГАВАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ПРАВИХ СВЈЕДОКА ЗА СИЈЕКОВАЦ

УТВРЂЕН ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА 21 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА

Масакр у селу Сиjековцу

ПОДИЋИ ОПТУЖНИЦУ ЗА СИЈЕКОВАЦ

ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА ОПТУЖЕНОМ ЗА ЗЛОЧИН У СИЈЕКОВЦУ