Crveni krst i Vatikan su zajedno pomogli hiljadama nacističkih ratnih zločinaca i saučesnika da pobegnu posle Drugog svetskog rata, navodi se u knjizi koja sadrži dokaze iz neobjavljenih dokumenata.
Crveni krst je ranije priznao da su njihovi napori da pomognu izbeglicama zloupotrebljeni od strane nacista jer su administratori bili prebukirani, ali u istraživanju se tvrdi da je broj odbeglih mnogo veći nego što se mislilo.
Džerald Štajnaher, istraživač sa Harvard univerziteta, dobio je pristup hiljadama internih dokumenata u arhivama Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC). Među dokumentima se nalaze i putne isprave Crvenog krsta greškom izdate nacistima u posleratnom haosu.
Ovi dokumenti odgovaraju na pitanje zašto masovne ubice poput Adolfa Ajhmana, Jozefa Mengelea, Klausa Barbija i hiljade drugih nisu uhapšeni od strane saveznika.
Poredeći liste traženih ratnih zločinaca sa putnim ispravama, Štajnaher kaže da su samo Velika Britanija i Kanada omaškom propustili oko 8.000 bivših Vafen-SS članova 1947. godine, mnoge na osnovu validnih dokumenata koji su greškom izdati.
Dokumenti o kojima se raspravlja u Štajnaherovoj knjizi ‘Nacisti u bekstvu: Kako su Hitlerovi pomoćnici izbegli pravdu’, pružaju značajan uvid u razmišljanje Vatikana, pošto su njihove arhive iza 1939. godine zapečaćene. Vatikan i dalje odbija da da komentar na tu temu.
Štajnaher veruje da je pomoć Vatikana zasnovana na nadi za oživljavanje evropskog hrišćanstva i strahu od Sovjetskog saveza. Ipak, zna se da su, preko Vatikanske komisije za izbeglice, ratnim zločincima namerno dodeljivani lažni identiteti.
Crveni krst, prebukiran milionima izbeglica, suštinski se oslanjao na preporuke Vatikana i česte površne vojne provere Saveznika prilikom izdavanja putnih isprava.
Oni su verovali da prvenstveno pomažu nevinim izbeglicama, mada prepiske između Crvenog krsta i delegacija u Đenovi, Rimu i Ženevi ukazuju da su bili svesni o prolasku nacista.
„Iako su se u ICRC javno izvinili, njihove akcije su učinile mnogo više od pomaganja izbeglicama“, rekao je Štajnaher.Štajnaher kaže da dokumenti ukazuju da je Crveni krst, uglavnom u Rimu ili Đenovi, izdao bar 120.000 putnih isprava, omogućavajući velikom broju bivših nacista (oko 90%) da pobegnu preko Italije, uglavnom u Španiju, ali i Severnu i Južnu Ameriku – pogotovo Argentinu.
Bivši članovi SS-a su se uglavnom mešali sa pravim izbeglicama, predstavljajući se kao etnički Nemci bez državljanstva kako bi dobili putne isprave. Jevreji koji su pokušavali da dođu do Palestine preko Italije su u par navrata prokrijumčareni preko granice zajedno sa nacistima.
Štajnaher kaže da su delegacije Crvenog krsta izdavale putne isprave ratnim zločincima „zbog naklonosti prema pojedincima…političkog stava, ili prosto zato što su bili preopterećeni“. Ukradeni dokumenti su takođe korišćeni za krijumčarenje nacista. Štajnaher je rekao: „Oni su zaista bili u dilemi. Bilo je teško. Niko nije hteo da radi taj posao“.
Crveni krst je odbio direktno komentarisanje Štajnaherovih otkrića, ali na sajtu organizacije piše: „ICRC žali zbog činjenice da su Ajhman i drugi nacistički zločinci zloupotrebili putne isprave kako bi pobegli“.
Izvor: Intermagazin.rs
Vezane vijesti:
„Bili su samo deca“ – izložba o stradanju dece u Jasenovcu
Jadovno je preteča Jasenovca – Jadovno 1941.
Jasenovac: pamćenje kao zavjet – Jadovno 1941.
Tihomir Stanić za Kurir: Jasenovac će biti kruna moje karijere