Crna Gora i Hrvatska prestigle Albaniju u terorisanju Srba

Sve gore stanje političkih i drugih prava srpskog naroda u regionu, prema najnovijem izveštaju Naprednog kluba, posledica je unutrašnjih odnosa i kriza u tim državama, a novi sukobi svetskih sila učinili su ove zemlje „linijom fronta“, pa evropske ustanove tolerišu obespravljivanje naroda čija matica nije opredeljena u novom globalnom sukobu.

Trend pritisaka i opadanja postojećeg nivoa prava oko 1.75 miliona pripadnika srpskog naroda u okruženju je nastavljen, stoji u devetom Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2016/2017.

Republika Srpska je tokom prethodne godine bila pod pritiskom umanjenja ustavnih ovlašćenja, navode istraživači Naprednog kluba, a sprečavanje sprovođenja referenduma zasad nije uspelo. Nije nastavljena ni centralizacija pravosuđa ili poljoprivrede. Pokušaj revizije tužbe protiv Srbije za genocid takođe nije uspeo.

Stanje političkih prava srpskog naroda u Federaciji BiH, gde je voljom političkih elita druga dva naroda i on definisan kao konstitutivni narod, nije značajnije promenjeno. Federacija BiH ne samo da je posledicom ratnih progona ostala bez velike većine Srba, pokazuje izveštaj, već nema podrške da ono malo preostalih dobije legitimne predstavnike u Domu naroda, Vladi i među potpredsednicima Federacije.

Takođe, dvadeset i dve godine nakon rata u Hrvatskoj, u toj zemlji ne postoji politička i ekonomska klima koja bi omogućila normalan život i razvoj tamošnje srpske zajednice.

U ratu uništenje, u miru diskriminacija

Ne samo što su tokom rata područja na kojima žive Srbi namerno sistematski uništavana kako bi se onemogućila ma kakva održiva egzistencija, podsećaju istraživači, već su i nakon uspostavljanja mira donošeni diskriminatorni propisi kojima je imovina Srba dodeljivana novonaseljenim građanima hrvatske nacionalnosti. Iako proces povraćaja stanova i stanarskog prava postoji i u toku je, procedure su komplikovane i traju dugo a opstrukcije su brojne, tako da mnogi Srbi nisu ni doživeli da ostvare povraćaj otete imovine.

Prema podacima SNV-a, diskriminacija je prisutna i u procesu konvalidacije radnog staža. Hrvatska izbegava i primenu Aneksa G Sporazuma o sukcesiji SFRJ o priznavanju, zaštiti i vraćanju imovine Srbima, ukazuje se u Izveštaju. Budući da Hrvatska još uvek nije potpisala bilateralne sporazume s državama u kojima živi najveći broj izbeglih (Srbija i BiH), oni ne mogu ostvariti pravo na povraćaj privatne imovine ili ušteđevine.

Prema podacima hrvatskog Ministarstva uprave, primenom Zakona o prebivalištu, 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti izbrisano je sa biračkih spiskova.

Hrvatska je nastavila da promoviše „Oluju“ kao „oslobodilački čin“ takozvanog Domovinskog rata — podsetimo, u ovoj operaciji ubijeno je oko 2.000 pripadnika srpskog naroda, a najmanje 250.000 je prognano iz Hrvatske.

Napredni klub ukazuje i da je nastavljeno delovanje takozvane Hrvatske pravoslavne crkve, odnosno Hrvatske pravoslavne zajednice. Iako nepriznata od SPC, ova organizacija, koja vuče osnivačke korene iz doba NDH, nastavila je sa delovanjem i prepoznata je od hrvatskih vlasti.

Položaj srpske manjine u Hrvatskoj krajnje je nepovoljan i nastavio je da se pogoršava u odnosu na prethodne godine. Srbi su nakon rata potpuno demografski, ekonomski, kulturno i politički razbijeni.

Na KiM ne dalje od simboličnih dometa

Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu pokazuje da su dva najznačajnija događaja tokom prethodne godine, koji su imali veliki uticaj na status srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, bili parlamentarni izbori i hapšenje Ramuša Haradinaja u Francuskoj, po međunarodnoj poternici Srbije.

Od početka 2017. godine, napominje Napredni klub, glasna su nastojanja vlasti u Prištini da uprkos izostanku daljih pregovora sa Srbijom i bez sporazuma sa SAD i EU pretvori Kosovski zaštitni korpus u oružane snage.

Iako je broj napada na Srbe danas čak tri puta manji na Kosovu i Metohiji nego u Hrvatskoj, koja je ostvarila sve ratne i nacionalističke ciljeve, Izveštaj ukazuje da su povratak srpskih prognanika i njihova integracija na Kosovu i Metohiji dostigli samo simbolične domete.

Iako je prethodnih godina crnogorski režim sistemski obespravio srpski narod, nestabilnost crnogorskih vlasti je očita i ostavlja posledice na već nepovoljan položaj Srba, tvrdi dalje Napredni klub.

Nedemokratski, nasilan ulazak Crne Gore u NATO, bez izjašnjavanja naroda na demokratskom referendumu jeste događaj koji je obeležio prethodnu godinu dana, a u tom periodu Srbi u Crnoj Gori nastavili su da trpe politički i ekonomski pritisak.

Počela je da se gradi Srpska kuća u Podgorici, u koju bi institucije srpskog naroda u Crnoj Gori trebalo da se usele najkasnije do kraja septembra 2017.

Kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva dobila je iz ovogodišnjeg budžeta Crne Gore znatno više novca od Srpske pravoslavne crkve, dok Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u potpunosti finansira nepriznatu CPC.

Podgorica ili Skoplje, Srbima isto

Očigledno je da, kako pokazuje Izveštaj, pored opadanja broja Srba na prostoru Makedonije, traje i proces asimilacije srpskog naroda u toj zemlji. Ne možemo, kažu istraživači, da ne povučemo određene paralele u dešavanjima u Makedoniji i Crnoj Gori.

Naime, u obe države postoji problem sa verskim pravima Srba i kanonski nepriznatim crkvama (CPC i MPC), poslovično snishodljiv stav prema albanskom elementu i međunarodnoj zajednici, duboka podela u većinskom narodu koja se najviše ogleda u izglasavanju svih spornih odluka uz pomoć albanske manjine, upad u Sobranje i pokušaj „državnog udara“ u Crnoj Gori, uvlačenje Srba u sve sumnjive događaje — a kad to nije dovoljno, onda „pronalaženje ruskog uticaja“. Na kraju, tu je i intenzivna antisrpska histerija u obe zemlje.

Status srpskog naroda u Sloveniji, prema ovom izveštaju, nalazi se u istoj nezavidnoj poziciji već godinama. U toj zemlji se po brojnosti Srbi nalaze odmah iza Slovenaca, ali čak i pored toga ne predstavljaju nacionalnu manjinu, niti se mogu očekivati u skorije vreme pomaci na ovom planu.

Prema podacima s popisa iz 2002. tek je nešto više od 38.000 Srba priznalo svoje nacionalno poreklo, što je podatak koji ukazuje na njihovo postepeno nestajanje i asimilaciju u Sloveniji. To bi u krajnjoj instanci moglo da rezultira daljim osipanjem srpskog nacionalnog korpusa, koji se decenijama odvija širom regiona bivše Jugoslavije.

Do ove godine Srbi su u Albaniji bili nacionalna zajednica s najmanje prava u čitavoj Evropi, pokazuju podaci Naprednog kluba. U aprilu 2017, na insistiranje EU, a radi daljeg napredovanja Albanije u procesu pristupanja Uniji, donet je Zakon o zaštiti nacionalnih manjina, čime se Albanija u ovom pitanju svrstala u red ostalih evropskih država. U zakonu je eksplicitno navedeno da se nacionalnim manjinama u Albaniji, pored ostalih, smatraju i Srbi. Oni, međutim, nisu imali, i još uvek nemaju, prava na ime i prezime, versko izjašnjavanje, udžbenike i škole, a po popisu ih je u Albaniji svega 155 — iako ih po svim procenama u ovoj državi ima oko 30.000.

U Rumuniji dobro, ali nema za koga

Mere mađarske vlade koje su pojednostavile proceduru za dobijanje državljanstva ove zemlje stanovnicima teritorija koje su nekada pripadale Austro-ugarskoj, rezultirale su činjenicom da je do 2015. 114.000 državljana Srbije postalo nosilac dvojnog državljanstva, a prema informacijama mađarskih zvaničnika, taj broj je dostigao i 180.000 u 2017. godini.

Porast broja stanovnika srpske nacionalnosti u Mađarskoj pratio je i porast broja dece i mladih koji se školuju na maternjem jeziku. U 2016. je gimnaziju i osnovnu školu „Nikola Tesla“ u Budimpešti upisalo i pohađalo 426 učenika, više nego dvostruko više u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 195.

Vekovima Srbi žive y Banatu, konstatuju istraživači Naprednog kluba u svom izveštaju — kako na području današnje Rumunije, tako i u ovoj, Srbiji tradicionalno prijateljskoj zemlji. Tamo, kao nacionalna manjina, za razliku od drugih zemalja regiona, uživaju sva zakonski zagarantovana prava. Međutim, sve je manje Srba i u Rumuniji (18.079, prema podacima sa popisa iz 2011. godine).

Popisi na svakih deset godina pokazuju trend smanjivanja broja stanovnika srpske nacionalnosti za prosečnih 20 odsto, pa je opravdana bojazan da za pedesetak godina u Rumuniji više neće biti Srba. Oni tamo aktivno učestvuju i u političkom životu lokalnih zajednica, nastojeći da utiču na kvalitet života zajednice, a primarno svojih sunarodnika.

Savez Srba u Rumuniji (SSR) sa sedištem u Temišvaru više od četvrt veka stožer je okupljanja srpske zajednice u ovoj zemlji, a deluje sa ciljem očuvanja identiteta i pružanja podrške srpskom stanovništvu kroz političke, verske i prevashodno kulturne aktivnosti, finansirajući izdavaštvo i glasila na srpskom jeziku, navodi se, između ostalog, u devetom po redu izveštaju Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2016/2017.

Autor: Nenad Zorić

Izvor: SPUTNjIK