STERIJA I SKERLIĆ
Nema, dakle, u srpskoj kulturi prostora za odanost srpskoj istoriji, uprkos toj istoriji
4.10.2013 9:39
Ni slobode ni hleba
Duboko potresen neoprostivim izgredima i nasilnim napadima, izvršenim 1902. godine u Zagrebu protiv svega što je srpsko, Stojan Novaković je podneo ostavku na članstvo u Jugoslavenskoj akademiji u Zagrebu. Objasnio je svoj čin saznanjem da se protivi nastojanju po kojem „ceo svet, pa i Hrvati i Bugari, hoće od Srbije… koja je samo deo srpstva (po onome pars pro toto) da načine grob a ne ognjište srpstva.“ Zar nije strašno ovo osećanje usamljenosti?
16.9.2013 14:50
NAIVNO JE OČEKIVANjE DA JE OTKLONjENA KOSOVSKA KOMPONENTA SRPSKE POLITIKE
Političari je mogu samo zatomiti neko vreme. Njihova sramota pripada svima, jer smo postigli jedinstvo na ideji nacionalne izdaje Intelektualci često igraju ulogu kontrolora istorijskog procesa: oni propuštaju neke ljude u javni prostor, dok neke ljude neprestano isključuju iz njega.
13.7.2013 11:48
Hronika tihe okupacije: o novoj knjizi dr Mila Lompara
Posle tri izdanja „Duha samoporicanja“ – knjige koja je trajno promenila razumevanje srpske samosvesti posle skoro sto godina ideoloških lutanja, izašla je nova knjiga Mila Lompara, pod nazivom „Povratak srpskom stanovištu?“, (u izdanju Catene mundi), koja je ovom knjigom otvorila novu biblioteku, pod nazivom „Srpsko stanovište“.
5.6.2013 10:04
Milo Lompar: Postigli smo jedinstvo na ideji nacionalne izdaje
Kao što je neugodno posmatrati sadašnje perjanice liberalizma i demokratije, a sećati se njihovih nekadašnjih komunističkih reči i postupaka, tako je neprijatno slušati šta govore današnji nosioci vlasti, jer ih znamo kao ljude koji su doskora govorili sasvim suprotne stvari – ocenjuje u intervjuu „Pečatu“ Milo Lompar, profesor Beogradskog univerziteta i pisac knjige „Duh samoporicanja“ koja je najuticajnije ovdašnje medije primorala da ponovo pribegnu čistoj cenzuri
22.5.2013 14:28
MILO LOMPAR: SMISAO NACIONALNE INTELIGENCIJE
Zašto je važno razviti svest o neophodnosti kulture pasivnog otpora? Kao kulturna zamisao, ideologija srbijanstva podrazumeva napuštanje integralne srpske kulturne politike. Jer, ona utire put instrumentalizovanom tumačenju čitavih vekova u skladu sa aktuelnim rasporedom istorijskih sila i u bitnoj nesaglasnosti sa osvedočenim istorijskim saznanjima. Ona omogućava da se iz srpske kulture ukloni ogroman broj istorijskih i kulturnih sadržaja
22.5.2013 14:44
MILO LOMPAR O KULTURNOJ POLITICI, ĆIRILICI, …
Beograd – Davno je bilo kada je Slobodan Jovanović napisao da ne postoji srpski kulturni obrazac. To je, dakle, fenomen dugog trajanja. On odslikava stoletni neuspeh da utvrdimo srpsku jezičku normu, da označimo mesto ćirilice u našoj javnoj svesti, da bez predrasuda i pouzdano sagledamo oblike srpske kulturne prošlosti, da sve to učinimo u skladu sa savremenim osećanjem nacionalne pripadnosti. Tako bismo interese srpske nacionalne egzistencije razložno doveli u vezu sa neporecivim činjenicama i evropskim nasleđem. Sve to izostaje usled vladajućeg rasporeda istorijskih i kulturnih sila.
22.5.2013 15:08
MILO LOMPAR: MIROSLAV KRLEŽA, OSIONI NEGATOR SRPSKE ISTORIJE ILI SMISAO POVRATKA (4)
To je signal – i kod Krleže, i kod Tita – da treba uzdrmati poverenje u kulturnu i emancipacijsku moć srpske kulturne i građanske tradicije
22.5.2013 15:04
MILO LOMPAR: MIROSLAV KRLEŽA, OSIONI NEGATOR SRPSKE ISTORIJE ILI VARIJACIJE NA JUGOSLOVENSKE TEME (3)
Celokupna srpska kulturna i građanska tradicija izvedena je na optuženičku klupu, osumnjičena je i u političkom i u naučnom vidu, u ime Krležine vizije jugoslovenstva.
22.5.2013 14:58
MILO LOMPAR: MIROSLAV KRLEŽA, OSIONI NEGATOR SRPSKE ISTORIJE ILI ENCIKLOPEDIJSKA ARBITRAŽA (2)
Postoje dva politička pravca koja nadahnjuju nagativitet Krležine enciklopedijske arbitraže: unitarističko jugoslovenstvo i kritika hrvatske kulturne politike
22.5.2013 14:50
MILO LOMPAR: MIROSLAV KRLEŽA, OSIONI NEGATOR SRPSKE ISTORIJE (1) ILI ENCIKLOPEDIJSKA ARBITRAŽA
Krležine intervencije nastaju u duhu državno-partijske ideologije, pa su vođene ciljanim izjednačavanjem srpskog i bugarskog prisustva u Makedoniji