arrow up

Подијелите вијест:

Ћирилица у хрватским школама, да се боље разумијемо

Идеја ректора Универзитета у Загребу да би у хрватске школе требало вратити ћирилицу, изазвала је пажњу јавности. И док политичари нису одушевљени приједлогом, мада декларативно немају ништа против, загребачки професори заговарају повратак ћирилице у школе, тврдећи да је то писмо дио хрватске историје. Који су њихови аргументи и колико слуха има за њих, екипа РТС-а је провјеравала у Загребу.

Ћирилица
Ћирилица

Непожељна на уличним таблама. Из школских читанки прогнана прије четврт вијека. Одсуство ћирилице у јавном животу, сматрају они који су је у доба заједничке државе учили, озбиљан је недостатак за новије генерације.

“Смијешно је, то могу рећи као свеучилишни наставник, да не могу дати књиге на читање само због тога што чак ни људи на нивоу свеучилиштараца не користе ћирилицу, а то је збиља нешто што се лако може научити”, каже Иво Банац, професор емеритус на Универзитету Јејл.

Лингвисти немају дилеме: Хрвати треба да уче ћирилицу да би боље разумјели сусједе, али и властиту прошлост. “За нас је ћирилица конститутивно писмо јер се њиме не обраћамо само сусједима, него и себи и то треба посвијетлити.

То је лијепа околност да ми можемо један дио литературе на језику који није тако различит да читамо на два писма”, каже Јосип Братулић, члан ХАЗУ.

Професор Филозофског факултета у Загребу Матео Жагар каже да ћирилица има веома снажан идентификациони елемент у себи, како у оквиру српске културе и српског народа тако и у оквиру хрватске културе и хрватског народа.

“Нема граница између наше двије културе, нико не може да гледа бинарно или-или, не може чак другоме ни прописивати шта ће уврштавати другоме у културу, да ли ћирилицу или не ћирилицу”, каже Жагар.

Иако у научним круговима дочекана с одобравањем, идеја о повратку ћирилице у хрватске школе сасвим сигурно још неко вријеме остаће само идеја.

Сваки помен ћирилице у Хрватској више је од пуког разговора о писму или о језику, то је и озбиљно политичко питање, за чије рјешење је неопходна политичка воља. Која, за сада, недостаје. Лидер најбројније владајуће партије поручује да, иако нема ништа против повратка ћирилице, то свакако неће бити приоритет његове владе.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

Ректор Универзитета у Загребу: Ћирилица је „старохрватско

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​