Ћирилица на порталима јединица локалне самоуправе

Пише: Јадовно 1941.

У вези са темом остваривања права припадника националних мањина на равноправну службену употребу свог језика на локалном нивоу, одлучили смо провјерити до које се мјере ово право остварује у виртуалном простору. Одлучили смо провјерити у којој мјери су мањински језици присутни на службеним интернет страницама 21 општине и 2 града у којима Уставни закон о правима националних мањина прописује равноправну службену употребу српскога језика и ћириличног писма

У овом кратком прегледу, приступили смо на укупно 22 странице док страницу Општине Плашки нисмо пронашли. Овиме смо утврдили да све општине у овој категорији осим Плашког имају службене странице. Када је у питању претраживање за приступ службеним страницама на српском језику и ћириличном писму можемо рећи да је резултат био готово апсолутно безуспјешан. Готово нити у једном од 22 случаја садржаји на страници нису били доступни на српском језику и ћириличном писму. На једина три одступања од потпуног искључивања мањинскога језика из виртуалне средине представљали су портали општина Маркушица, Негославци и Борово.

У случају странице општине Маркушица у заглављу странице се уз назив на латиници налази и назив на ћирилици, али је то уједно и једини садржај доступан на мањинском језику. У случају општине Негославци ситуација је попут претходне, али је натпис на ћирилици у знатно мањем фонту. У случају портала Општине Борово, на насловној страници се међу три слике које се измјењују налази и она на којој је уз латинични и натпис на ћирилици, али постоји и емулатор за аутоматско пресловљавање на ћирилични фонт. Уз наведене, на страници Општине Кистање је 5. јануара објављена и честитка на ћирилици у поводу вјерских празника.

На основу ових резултата чак би и изјаве појединаца и група које се противе провођењу закона могле добити на тежини. Наиме, ова ситуација заиста и показује одређени ниво незаинтересованости у заједници за ово питање. У 22 од општина чије смо странице посјетили, српска заједница чини већину у њих 17, а већина њих на власти има и представнике мањинских странака. Ако са друге стране узмемо примјер италијанске националне мањине, тада у обје општине гдје ова мањина чини више од трећине становништва (Грожњан и Бртонигла), службене странице локалне самоуправе доступне су и на талијанском језику. Међутим, нису само овдје странице доступне на италијанском већ и у случају портала Истарске жупаније и неколико општина и градова гдје талијанска мањина чини знатно испод једне трећине становништва. Може се на истарску ситуацију рећи како се она не може поредити са ситуацијом у остатку земље. Ипак, посјећујући више портала, провјерили смо и онај Општине Кнежеви Виногради у Осјечко-барањској жупанији. У Кнежевим Виноградима мађарска заједница чини више од једне трећине становништва односно 38,66% од укупнога броја станоника. Потрал ове општине доступан је на мађарском језику, али уз мађарски и на српском језику и ћириличном писму као и на њемачком и енглеском као великим језицима. Портал ове општине иницијално нисмо укључили јер у овој општини српска заједница чини свега 18,43% становништва. Такођер, вјерујемо да је оправдано упитати се и колика је заслуга српских мањинских представника у овоме случају, а колика представника мађарске заједнице.