Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком.

А изненађењу нема мјеста.

Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice”

Владика је тада појаснио:

„Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити у томе да комунистичка оптужница не може бити полазна тачка разговора о кардиналу Степинцу“.

Тада сам коментарисао, да је Владика веома широке руке и да након што нас је недавно јавно упозорио да ћемо (сви) „морати вагати сваку ријеч о Степинцу“, сада га у име српског дијела комисије унапријед аболира од досуђене пресуде.

Данас, након укидања пресуде Степинцу, могло би се рећи да је Владика био веома добро информисан.

Дакле, изненађењу, барем данас, нема мјеста.

Душан Ј. Басташић