КАРЛОВАЦ – Трибина под насловом „Кордун у прошлости – хисторијски осврт“ одржана је у организацији карловачког пододбора СКД-а „Просвјета“ и ВСНМ-а Карловца.
– Кордун је имао врло бурну и турбулентну повијест, прошао је од Сциле до Харидбе. Ово данас је хисторијски осврт, а постоје и многи други као културолошки, социолошки, антрополошки, политички, антифашистички и други. Било би добро да у једној књизи можемо наћи све аспекте наше културе, али нажалост то немамо јер нисмо успјели издати монографију Кордуна – казао је у уводу Драган Грубјешић, водитељ хисторијско-књижевне секције карловачког пододбора.
Гост трибине био је и хисторичар и књижевник Миле Дакић.
– Немогуће је говорити о Кордуну изван контекста Војне Крајине, иако је у 13. и 14. вијеку постојала Горичка жупанија у Горњем Будачком. Ту је и Стеничњак, данашњи Сјеничак. Из њих је касније настала Војна Крајина односно Кордун као најважнији дио Војне Крајине, јер су туда ишли сви најважнији упади и продори Турака према западној Европи. Крајишници су били слободни људи, никада нису били кметови и на њих се нису односили феудални закони. Кордун је спадао под Карловачки генералат и Слуњску регименту – казао је Дакић.
Додао је да је живот Крајишника био изузетно тежак јер су своја права плаћали животима и крвљу, спречавајући турске продоре према Европи. О томе говоре бројне народне пјесме. Економски и логистички дио живота обављале су жене јер су мушкарци сваког часа морали бити спремни за војну службу и обавезу. Положај Срба, Крајишника и православаца мијењао се зависно од турске опасности. Када би порасла опасност, права Крајишника су повећавана и обрнуто, смањивана су када би минула турска опасност.
Посебно је Крајишницима било лоше када је укинута Војна Крајина 1881. године, јер се из вишестољетног начина живота требало прилагодити потпуно новим околностима. Кордун је име добио по француској ријечи хордон што значи низ утврда на граници западне Европе и Отоманског царства.
– Улогу Кордуна у Другом свјетском рату најбоље осликава пјесма „На Кордуну гроб до гроба“, која је својеврсна кордунашка химна. На Кордуну и Петровој гори су формиране бројне партизанске јединице, а ту су дјеловале све најважније институције партизанске Хрватске, политичке, војне и културне. У том рату Кордун је дао 35 хиљада жртава, а погром је почео 6. маја 1941. године у Вељуну, ни мјесец дана од формирања НДХ и десетак дана након првог усташког злочина у Гудовцу поред Бјеловара. Кордунаши су били присиљени одупријети се усташама како би сачували своје животе – рекао је Дакић и набројио готово стотињак више или мање познатих Кордунаша из разних области живота кроз повијест.
Аутор: Милан Цимеша
Извор: Вести онлине