fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Bunjevci standardizovali sopstveni jezik

Nakon više godina terenskog rada, slušanja izvornih govornika i konsultovanja stručnjaka, Bunjevački nacionalni savet uradio standard svog jezika koji do sada nisu imali

Ni­ko­la Ba­bić, dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić i Mir­ko Ba­jić (Fo­to N. Tum­bas)
Ni­ko­la Ba­bić, dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić i
Mir­ko Ba­jić (Fo­to N. Tum­bas)

Su­bo­ti­ca – Bu­nje­vač­ki na­ci­o­nal­ni sa­vet za svoj pra­znik, 23. fe­bru­ar, dan osni­va­nja sa­ve­ta pre 15 go­di­na, ma­nji­ni ko­ju pred­sta­vlja na­či­nio je po­klon ko­ji je u osno­vi iden­ti­te­ta sva­ke na­ci­o­nal­ne gru­pe – pred­sta­vio je stan­dard bu­nje­vač­kog je­zi­ka.

„Stan­dard je pro­pi­san kroz reč­nik, pra­vo­pi­sni i gra­ma­tič­ki pri­ruč­nik, na ko­ji na­čin pi­še­mo mi Bu­njev­ci da­nas u 21. ve­ku, u svo­jim me­di­ji­ma, knji­ga­ma i be­le­tri­sti­ci i na ko­ji na­čin se, uko­li­ko je po­treb­no, obra­ća­mo i dr­ža­vi. Kraj­nje je vre­me bi­lo da se ovaj po­sao za­vr­ši, Bu­njev­ci su na ove pro­sto­re pre 330 go­di­na u od­re­đe­nom bro­ju do­šli pi­sme­ni, što je u ono vre­me bi­la ret­kost, pr­va knji­ga na bu­nje­vač­kom štam­pa­na je u Ri­mu, sre­di­nom 17. ve­ka, pr­vi sta­tut Su­bo­ti­ce pi­san je na bu­nje­vač­kom je­zi­ku. Mi ima­mo tri ve­ka pi­sme­no­sti, a ne­gde je iz­gu­bljen rat za svo­je me­sto pod sun­cem u ovom gra­du. Bi­lo je po­treb­no da uđe­mo u 21. vek da bi­smo ura­di­li reč­nik i pra­vo­pi­sni i gra­ma­tič­ki pri­ruč­nik, re­kla je dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić, pred­sed­ni­ca Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta i po­zva­la me­di­je da raz­li­ku­ju stan­dard od stan­dar­di­za­ci­je za ko­ju su nad­le­žne dru­ge in­sti­tu­ci­je.

Rad na utvr­đi­va­nju stan­dar­da bu­nje­vač­kog je­zi­ka tra­jao je go­di­na­ma, pod­ra­zu­me­vao je mno­go te­ren­skog ra­da, slu­ša­nja iz­vor­nih go­vor­ni­ka na pod­ruč­ju gde ži­ve Bu­njev­ci, ali i uskla­đi­va­nje sa po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog je­zič­kog iz­ra­za. Ve­li­ku ulo­gu u od­re­đi­va­nju stan­dar­da ima­la je sa­ma dr Ku­jun­džić Osto­jić, uz sa­rad­nju sa ko­le­gi­ni­com Anom Po­pov, i uz do­pri­nos uči­te­lji­ca ko­je u ško­la­ma pre­da­ju bu­nje­vač­ki go­vor sa ele­men­ti­ma na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, i kon­sul­tu­ju­ći dr Dra­go­lju­ba Pe­tro­vi­ća, jed­nog od na­ših naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca di­ja­le­ka­ta. Ka­ko je na­gla­še­no sa­mi Bu­njev­ci, od­no­sno pre sve­ga Bu­njev­ke ura­di­li su stan­dard bu­nje­vač­kog je­zi­ka, a Ni­ko­la Ba­bić, pr­vi pred­sed­nik Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta re­kao je da je či­tav ve­li­ki po­sao ura­đen vo­lon­ter­ski, a Bu­njev­ci od dr­ža­ve za stav­ku upo­tre­ba stan­dard­nog je­zi­ka ne do­bi­ja­ju ni di­nar.

Pr­vo iz­da­nje reč­ni­ka iza­šlo je 1990. go­di­ne či­ji auto­ri su bi­li Mar­ko Pe­ić i Gr­go Bač­li­ja, na nje­go­voj do­pu­ni ra­dio je Jo­sip Ba­jić, da bi sa­da pred­sed­ni­ca Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za­vr­ši­la i za­o­kru­ži­la taj po­sao. No­vi reč­nik i pri­ruč­ni­ci tre­ba da bu­du pri ru­ci no­vi­na­ri­ma ko­ji ra­de za in­ter­net stra­ni­cu BNS-a, za „Bu­nje­vač­ke no­vi­ne” kao i ra­dij­ske i te­le­vi­zij­ske emi­si­je, za­tim u ško­la­ma za rad sa de­com. U BNS-u se na­da­ju da će us­pe­ti i da od­štam­pa­ju reč­nik i pri­ruč­ni­ke, kao po­je­di­nač­no ili ob­je­di­nje­no iz­da­nje, ali im tek pred­sto­ji da pro­na­đu no­vac za to. Me­đu­tim, dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić ka­že da su udž­be­ni­ci ko­ji se ko­ri­ste u ško­la­ma već na­pi­sa­ni po tom stan­dar­du.

Ka­ko je re­kla za sa­da ne­će tra­ži­ti da se bu­nje­vač­ki uve­de kao slu­žbe­ni je­zik u gra­du, ni­ti će tra­ži­ti na­sta­vu na bu­nje­vač­kom je­zi­ku.

Mir­ko Ba­jić, pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra BNS pod­se­tio je da je još na sna­zi de­kret iz 1945. go­di­ne ko­ji­ma se Bu­njev­ci ima­ju iz­ja­šnja­va­ti kao Hr­va­ti, te da mar­gi­na­li­zo­va­nje Bu­nje­va­ca kao autoh­to­ne ma­nji­ne ni­je pre­sta­lo. Zbog to­ga što se po­ja­vlju­ju oce­ne da su Bu­njev­ci pri­vi­le­go­va­ni, Ba­jić ka­že da oni za­i­sta tra­že da bu­du rav­no­prav­ni. Ta­ko se na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je BNS-a ču­lo da 400 uče­ni­ka ko­ji uče bu­nje­vač­ki go­vor sa ele­men­ti­ma na­ci­o­nal­ne kul­tu­re go­di­šnje dr­ža­vu ko­šta­ju 86.000 di­na­ra, dok ne­ke dru­ge ma­nji­ne, či­ji je­zik ka­ko je re­če­no ni­ka­da ni­je pro­gla­šen stan­dar­di­zo­va­nim, do­bi­ja­ju i mi­li­on di­na­ra. U po­re­đe­nju sa hr­vat­skim me­di­ji­ma do­bi­ja­ju vi­še­stru­ko ma­nje nov­ca, po­tom iako ma­nji­ne u Voj­vo­di­ni ima­ju svo­je za­vo­de za kul­tu­ru, Bu­njev­ci ga ne­ma­ju, čak ne­ma­ju ni svo­je pro­sto­ri­je, već pla­ća­ju za­kup.

Skup­šti­na Voj­vo­di­ne još tra­ži for­mu­la­ci­ju 

Pret­hod­nih da­na tvr­đe­no je da je sta­vlja­nje na dnev­ni red Skup­šti­ne Voj­vo­di­ne sa­mo pi­ta­nje pro­na­la­že­nja prav­ne for­mu­la­ci­je za od­lu­ku o pro­gla­ša­va­nju ni­štav­nom na­red­be Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra iz 1945. go­di­ne o to­me da Bu­njev­ci ne po­sto­je i da mo­ra­ju da se iz­ja­šnja­va­ju kao Hr­va­ti. Me­đu­tim, ne­ma još na­zna­ka ka­da će se u po­kra­jin­skoj skup­šti­ni od­lu­či­va­ti o ovom pi­ta­nju.

„Iz­gle­da da još tra­že prav­nu for­mu­la­ci­ju”, pro­ko­men­ta­ri­sa­la je dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić, dok je Mir­ko Ba­jić do­dao da Bu­njev­ci ne od­u­sta­ju od tog zah­te­va i da ne sma­tra­ju da on na­ru­ša­va bi­lo ka­kve po­li­tič­ke od­no­se.

Autor: Aleksandra Isakov

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Bunjevci ne odustaju: Traže ukidanje naredbe o nasilnoj …

Bunjevci neće da budu Hrvati | Jadovno 1941.

Bunjevci više ne žele hrvatsko ime | Jadovno 1941.

Bunjevci ne odustaju: Traže ukidanje naredbe o nasilnoj …

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: