Bunjevci neće da budu Hrvati

Insistiramo da se Skupština Vojvodine izjasni o naredbi iz 1945. godine kojom se Bunjevci proglašavaju Hrvatima kao o aktu nasilne asimilacije, kaže Mirko Bajić

Subotica – Nacionalni savet bunjevačke manjine pre godinu dana predao je predlog zaključka Skupštini Vojvodine da se naredbe Glavnog odbora Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine od 14. maja 1945. godine proglase aktom nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama. Skupština Vojvodine do sada taj zaključak niti je razmatrala, niti odbacila i Savez bačkih Bunjevaca (SBB), kao politička partija sada želi ovu inicijativu da istakne na političkom planu, rekao je Mirko Bajić, predsednik SBB-a na konferenciji za medije.

On je podsetio da je postojao dogovor da će se ova tema naći na dnevnom redu nakon što se u Skupštini Vojvodine održi i naučni skup na temu Bunjevaca i njihovog identiteta.

Skup je održan, i upravo ovih dana treba da izađe i zbornik radova. Istovremeno, kaže Bajić i dva profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu podnela su peticiju o ukidanju akta iz 1945. godine.

U naredbi GO NOOV iz 1945. godine piše: „Događa se, da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike, gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati na primer u legitimacije, razne evidencije i spiskove, i to biva često i po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imate da tretirate isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu”.

„Približava se 25. novembar kojim obeležavamo Dan velike Narodne skupštine na kojoj su ovi prostori pripojeni kraljevini Srbiji i Bunjevci su bili važan činilac u donošenju odluke koji je značajan za državu u kojoj živimo”, podsetio je Bajić. Predsednik SBB-a kaže da su Statutom Vojvodine Bunjevci navedeni kao autohtona nacionalna manjina, ali da oni kaskaju u ostvarivanju svojih prava jer su priznati tek po raspadu SFRJ, početkom devedesetih godina.

Bajić kaže da je ovakva naredba iz 1945. za posledicu imala da je od nekadašnjih 80.000 Bunjevaca, na poslednjem popisu bilo tek nešto više od 16.000, i da je dovela ne samo do nasilnog menjanja volje pojedinaca koji su želeli da se izjasne kao Bunjevci, već se preimenovanje iz bunjevačkog u hrvatsko odnosilo i na institucije i manifestacije poput Dužijance. „Neki kažu da je bespredmetno i politikantstvo baviti se tom naredbom, ali mi ne tražimo poništenje već da se proglasi aktom nasilne asimilacije jer se ona i danas indirektno primenjuje. Ne može se osporavati nekome pravo da se izjašnjava kao Bunjevac, niti nekome da se izjašnjava kao Hrvat, i to se međusobno ne može osporavati”, rekao je Bajić.

Bajić ne smatra da Skupština Vojvodine, za sada izbegavajući da se izjasni o spornoj odredbi iz 1945. godine, taktizira da ne bi dodatno poremetila odnose između Srbije i Hrvatske. „U Deklaraciji kojom dve zemlje regulišu položaj međusobnih manjina nema ni reči o Bunjevcima, i mi smo to pozdravili, i smatramo da je potrebno uspostaviti normalne odnose i ne želimo da Bunjevci budu predmet bilo kakvog potkusurivanja”, rekao je Bajić.

Mirko Bajić je takođe javno pozvao političke predstavnike hrvatske zajednice u Srbiji na dijalog jer to sugeriše i poglavlje 23 u procesu pridruživanja Srbije EU gde se konstatuje da su odnosi između bunjevačke i hrvatske manjine loši. Bunjevački nacionalni savet je pre više od mesec dana pozvao na razgovor Hrvatsko nacionalno vijeće, ali za sada bez rezultata. Bajić navodi da ne veruje da njihova inicijativa o proglašenju naredbe iz 1945. godine za akt nasilne asimilacije, može da bude prepreka uspostavljanju ovog dijaloga. „Nadam se da niko ne misli da dekretom može da se odredi kako će neko da se izjasni. To naravno, danas nije moguće. Naš zahtev ne može ili ne bi smeo da remeti bilo kakve odnose. Ne verujem da neko misli da akt treba i danas da se primenjuje i znam da ne bih bio za vlast u državi koja bi takav akt tolerisala”, rekao je Bajić, čija je partija deo skupštinske većine zajedno sa SNS i SVM.

Autor: Aleksandra Isakov

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Bunjevci više ne žele hrvatsko ime | Jadovno 1941.