Budimir: novi pokušaj Hrvatske da izigra preuzete obaveze

BEOGRAD- Odluka o stambenom zbrinjavanju povratnika je novi pokušaj Hrvatske da izigra preuzete obaveze i izbeglim i prognanim Srbima vrati nezakonito oduzeta stanarska prava, izjavio je danas predsednik Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.

Hrvatska Vlada donela je juče Odluku kojom je uvela novi rok za stambeno zbrinjavanje povratnika, bivših nosilaca stanarskog prava van područja posebnog državnog staranja.

Budimir je u razgovoru za Tanjugu podsetio da je hrvatska vlada ovaj program zbrinjavanja povratnika donela 2003. godine i odnosio se na područja velikih gradova u kojima više od 70 odsto izbeglih Srba potražuje stanarska prava.

Taj program, kako je objasnio, trebalo je da zavara međunarodnu zajednicu na putu Hrvatske prema Evropskoj uniji i nije naišao na veći interes i odziv izbeglih Srba, bivših nosilaca stanarskog prava.

Budimir je naveo da su sve zemlje, osim Hrvatske, nastale raspadom SFRJ, vratile izbeglicama stanarska prava i omogućile otkup stanova.

Hrvatska je, međutim, pogazila sve bilateralne i međunarodne sporazume i ugovore, uključujući bečki Sporazum o sukcesiji iz 2001. kojim se u Aneksu G izbeglicama garantuju imovinska i druga stečena i statusna prava, rekao je Budimir.

„Umesto da ispoštuje preuzete obaveze u skladu sa standardima, koji važe u svim civilizovanim zemljama sveta, Hrvatska još jednom pokušava da podmnetne ‘kukavičije jaje’ i gazi ljudska i građanska prava svojih državljana srpske nacionalnosti“, naglasio je Budimir.

Posebno zabrinjava, kako je rekao, što se u ovom slučaju radi o dogovoru predsednika dve zemlje „kojima je izgleda važnija EU, nego standardi koje bi bilo potrebno dostići na tom putu.“

Budimir je ukazao da je hrvatska vlada odluku o novom roku za stambeno zbrinjavanje donela uoči Donatorske konferencije na kojoj bi trebalo da budu prikupljena sredstva i usvojena rešenja za zatvaranje dugoročne izbegličke krize u regionu.

„Tako se umesto poštovanja prava, uvažavaju potrebe, a imovinsko pitanje tretira kao humanitarno i to samo u slučaju Srba izbeglih i prognanih iz Hrvatske“, objasnio je Budimir.

On je istakao da se „na taj način postojeći problemi ne rešavaju, već guraju pod tepih, što samo može dovesti do novih nesporazuma i sukobljavanja“.

To potvrđuje, kako je naveo, podrška peticiji izbegličkih udruženja u kojoj je istaknuto 12 zahteva, među kojima su ključni zahtev za vraćanje nasilno oduzete imovine i stanarskih prava ili pravična naknada za oduzete stanove.

Budimir je podsetio da je više od 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova u peticiji apelovalo na sve relevantne međunarodne institucije, SAD, Rusiju, Kinu i vlade evropskih zemalja da podrže poštovanje prava Srba iz Hrvatske.

On je podsetio da se u peticiji na sve njih apeluje da ne dozvole prijem Hrvatske u EU dok ne vrati sva imovinska, stanarska, statusna i druga prava izbeglih i prognanih Srba.

„Peticiju je dosad potpisalo više od 50.000 ljudi, a ohrabruje nas podrška Parlamentarne skupštine saveta Evrope“, rekao je Budimir.

Za razliku od bivših nosilaca stanarskog prava na području posebnog državnog zbrinjavanja (područje bivše RSK), van tog područja je rok za stambeno zbrinjavanje bio istekao 2005. godine.

Sada je otvoren novi rok, ali je ostao diskriminatorski uslov prema kome zahtev mogu podneti samo povratnici koji nemaju u vlasništvu drugu kuću ili stan na području Hrvatske ili država nastalih raspadom SFRJ i drugih država u kojima borave, odnosno da ih nisu prodali ili na bilo koji drugi način otuđili nakon 8. oktobra 1991. godine.

Izvor: TANJUG