arrow up

Подијелите вијест:

Србија прекинула рат, да се помогне непријатељу

У холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви стоји табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.”

Сливница

Ово је знак сећања на догађај који представља преседан у историји ратовања, а који се збио у Србији крајем 19. вијека и до данашњих дана се нигдје није поновио.

Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. вијек. Ово је било директно кршење одлука Берлинског конгреса и за тадашњу краљевину Србији представљало директну опасност и провокацију. После неуспјеле дипломатске активности краљ Милан је Бугарској објавио рат.

Србија је у то вријеме већ имала уређене болнице, а већ је основан и Црвени крст. Бугарска, са друге стране, није имала ни војне санитете. Због овога, бугарске рањенике није имао ко да однесе са бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави.

Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије.

Црвени крст - Женева

И тада се догодило нешто што свијет никада није видио – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије.

Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лијекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.

Сличан догађај ни прије ни после 1885. године нигде није забиљежен – Србија је помогла држави са којом је у том тренутку била у ратном стању.

У знак сјећања на ово несебично дјело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија“ и данас стоји у згради ове институције у Женеви.

Извор: ФРОНТАЛ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​