Bruka i sramota javnog servisa Srbije

BEOGRAD – Dok Hrvatska i hrvati na svakom mestu i na svaki način gde god stignu i mogu ponižavaju, omalovažavaju i vređaju Srbiju i srpski narod,Javni servis Srbije,kojeg financira srpski narod, se usudio da im u tome i pomaže.

Na RTS-u je,15.03.2016. godine,trebalo da bude ponovo prikazan danski dokumentarni Film „15 minuta – masakr u Dvoru“, koji se bavi zločinom počinjenim za vreme „Oluje“, ali je emitovanje iznenada odgođeno,navodno radi toga,kako kažu u RTS-u,što su ih zamolili producenti iz Danske da se film ne prikazuje, zbog bezbednosti tima iz Hrvatske koji je učestvovao u snimanju filma ?

Ovo je krajnje licemerno objašnjenje rukovodstva RTS ako se uzme u obzir da je film već prikazan na festivalima i televizijama širom sveta a sledeće nedelje će biti prikazan i na festivalu u Hagu pod nazivom „Filmovi koji znače“.

Udruženje banijaca Beograd postavlja pitanje rukovodstvu RTS,kako to da će bezbednost hrvatskog tima koji je sudelovao u snimanju tog filma biti ugrožena samo ako taj film bude ponovno prikazan na RTS-u,srpskoj javnosti,a nije im ugrožena bezbednost kad se taj film već godinu dana prikazuje po celom svetu ili što već desetak dana sa hrvatskih elektronskih i štampanih medija ne silazi rasprava o tom filmu.Zašto RTS ima obavezu da vodi računa o njihovoj bezbednosti a da im tu bezbednost ne može da osigura hrvatska država koja je usput članica EU, i kao takva bi trebala i morala da im osigura bezbednost ?

Film se inače bavi ubistvom devet duševno bolesnih i invalidnih osoba u Dvoru na Uni 8. avgusta 1995, kojim se implicira da su taj zločin počinili pripadnici hrvatske vojske.

Hrvati smatraju da je film uperen protiv njih, da je tendenciozan, površan, sporno im je pojavljivanje generala Mileta Novakovića, konsultovanje Save Štrpca, kao i to što ga je jednom desetinom finansirao Hrvatski audio-vizuelni centar.

Hrvati naravno negiraju da su njihove oružane formacije tada bile u Dvoru i zločin pripisuju Srbima,konkretno Crvenim beretkama.Međutim, na snimcima danskih vojnika i u službenoj belešci hrvatskog komandanta piše da su hrvatski vojnici u vreme masakra bili na samo 50 metara od mesta zločina. Prema „Veritasovim” istraživanjima, te nesrećne ljude pobili su pripadnici specijalne izviđačko-diverzantske jedinice HV, kojom je komandovao meštanin Dvora,Hrvat, Matija Ciprić.

Ni dvadeset godina kasnije, iako istragu vode i Srbija i Hrvatska, nije sudski utvrđeno ko su počinioci ovog jednog od najstrašnijih zločina tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, što je i isprovociralo autore da snime ovaj dokumentarac.

Po ko zna koji put u istoriji mediji u Srbiji ublažavaju težinu hrvatskih zločina nad Srbima i pokušavaju da izjednače odgovornost žrtava i zločinaca i opravdano se postavlja pitanje zašto i u ime čega   se to radi ? Gde nam to nestade samopoštovanje ?

Ne bi nas uopšte čudilo da „hrvatska istina“ ponovo, po ko zna koji put u istoriji, postane i naša stvarna istina.Ne bi bilo prvi put da se teze zamenjuju.

Udruženje banijaca Beograd je uvereno da je emitovanje ovog filma sklonjeno radi nekog mnogo „važnijeg“ političkog problema,pa je radi zamajavanja javnosti ubačena bezbednost hrvatskog tima ?

Zar nisu najveći skrivaoci „tajni“ koje svi znamo o zločinima počinjenim protiv Srba, upravo sami Srbi?

Koliko je trebalo vremena da se sazna istina o Jasenovacu i hiljadama drugih stratišta u Hrvatskoj? Krili smo te podatke, na radost „našeg najvećeg sina svih naroda i narodnosti“, sve dok o tome nisu progovorili sami Hrvati spuštajući broj stradalih na uvredljivo bizarnu cifru? Tek tada smo, ali više iz inata, počeli da iznosimo istinu, koja je u medjuvremenu radi protoka vremena,svima postala neverovatna,pa čak i nama samima.

Zar nismo ćutali godinama o albanskim zločinima nad Srbima na Kosmetu ? Zar nismo krili tajnu o učešću Kurta Valdhajma u nacističkim jedinicama, koje su harale na Kozari i pobile nikad utvrdjen broj srpske dece? Zašto i zbog čega i u ime čega? Ko je to srpskim životima trgovao u prljavim političkim raskusuravanjima i zašto krijemo ta imena ?  Zašto ćutimo? Da li zato što nam možda niko nije stradao ili, zato što smo ketmani, kameleoni, koji su izgubili i poslednje zrnce časti. Šta smo time potigli? Čiji mir,kome i čije to dugove plaćamo životima sopstvenih sunarodnika, koji su nedužni stradali?

Udruženje Banijaca Beograd

Vezane vijesti:

Hrvati prete filmadžijama

Branitelje boli istina o masakru