arrow up

Подијелите вијест:

Британски лист о појави фашизма у Хрватској

Појава фашизма и скретање Хрватске у десно је тема британског недељника Њу Стејтсмен који констатује да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата како би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог свјетског рата.

Бискуп Комарица у Блајбургу (Фото: Željko Hajdinjak/EPH)
Бискуп Комарица у Блајбургу (Фото: Željko Hajdinjak/EPH)

У тексту под насловом “Учинимо Хрватску поново јаком: Како се фашизам појавио у најмлађој земљи Европске уније” аутор Јоји Сакураја описује црне заставе с поздравом “За дом спремни!” који је како се наводи, био “повезан с усташким режимом – марионетском нацистичком државом која је послала хиљаде Јевреја, Рома и Срба на смакнуће у логоре смрти”.

Лист наводи и да је међу ВИП гостима на комеморацији у предњем реду сједио Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац из ратова деведесетих, а да је мало даље био и Златко Хасанбеговић, нови хрватски министар културе, затим Томислав Карамарко, вођа десничарске Домољубне коалиције која је недавно дошла на власт, преноси регионална ТВ Н1.

“Златко Хасанбеговић је усташки ревизиониста”, пише аутор који помиње прошлогодишњу емисију Отворено и његову изјаву о антифашизму као флоскули.

Учествовање самог врха власти на комеморацији у Блајбургу је, сматра аутор, један од најјачих доказа да је најмлађа чланица ЕУ скренула оштро десно.

У контексту Хрватске се, што није ретко, у оваквим чланцима спомињу Орбанова Мађарска и Пољска, па тако изузетак није ни овај чланак, али је ипак сва пажња усмјерена према Хрватској, наводи Н1.

Као главни узрок раста десног екстремизма наводе се економска криза, висока незапосленост и јавни дуг, а на све то се, како пише лист, надовезала избјегличка криза која је додатно подигла тензије у хрватском друштву.

У чланку се помиње и проблематика великог броја ратних ветерана који су били политички активни у постављању десне опције на власт. Многи од њих, сматра аутор, након искуства ратова деведесетих с носталгијом гледају према времену НДХ.

“Чини се да у Хрватској људи више брину о мртвима него о живима”, закључује аутор чланка.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

Пуљић подржао Комарицу и произвео нове коментаре

Опасне поруке из Блајбурга

Комарица Блајбуршки: Нисам хтио да увриједим Србе

Бискуп Комарица: Бањалука је за мене Блајбург

Сутра у Бањој Луци: Промоција књиге „ПРЕШУЋИВАНИ ЗЛОЧИН“

Лицемерни Брисел и грешни Загреб

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​