Борислав Комад: Злочини као надахнућа!

Уз овације и усташка обележја у друштву високих представника званичне Хрватске откривен је споменик у околини Шибеника, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића Мирославу Барешићу

Уз овације и усташка обележја у друштву високих представника званичне Хрватске откривен је споменик у околини Шибеника, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића Мирославу Барешићу.

Представљајући га као хероја у „домовинском рату“ одате су му почасти као ретко коме, а не као нацистичко-усташком терористи који је био и најобичнија лопужа најниже врсте.

Већ на старту првог дана суђења, о Видовдану 28. јуна 1971. године због убиства југословенског дипломате Владимира Роловића (7. априла исте године), било је јасно ко је Барешић, тада имао 21 годину, а ко саизвршилац злочина – Ађелко Брајковић (22) и тројица помагача Анте Стојанов (35), иначе ујак првооптуженог (26) и Маринко Лемо (26) и Станислав Миличевић (26).

Желећи да се пред судским већем представи као „политичка жртва“ тадашње југословенске државе због чега је учинио оно што је учинио, на упит тужиоца Карл Аксел Роберта о последицама свог „политичког деловања“ он је, не слутећи да овај поседује његов досије одговорио како је, у два маха, одробијао своја уверења борећи се за „слободну и независну Хрватску“.

Кад му је предочено да суд има званичне податке, зашто се два пута нашао иза решетака у својој земљи – због крађе кокошака и убијања риба динамитом – и због тога осуђиван на по шест месеци затвора, „храбри домољуб“ је остао без речи.

То, међутим, није обесхрабрило ни њега, ни његову оптужену усташку сабраћу да се из дана у дан на суђењу у Стокхолму постављају идентично обучени – са црним панталонама, белим кошуљама уз исцртане ланце као симболе „поробљене њихове лијепе“ уз урлике пре сваког појављивања пред судским већем „смрт Србији – живела Хрватска“ на опште одушевљење десетина њихових присталица присутних процесу.

На другом суђењу, пред Врховним судом Шведске, септембра 1971. године, када су Барешићу и Брајковићу потврђене казне доживотне робије, а помагачима вишегодишње, које, наравно, нису до краја издржали због „шведске демократије“ првооптужени убица Владимира Роловића Мирослав Барешић, иако му прети доживотна робија (какве ли бестијалности), пришао ми је уз одобрење шефа обезбеђења Свена Турандера и у пратњи двојице полицајаца да ме пита (био је понедељак, 6. септембар), како је резултатски прошао његов „Ајдук“ у судару са Сутјеском у Никшићу и мог одговора да је поражен са 3:0, окренуо се осталој четворици оптужених усташких сабораца уз гласну псовку „крваву им госпу, опет су изгубили од Влаја“, јер су у том делу првенства у Сплиту изгубили од ОФК Београда и Војводине.

Таквим бескрупулозним типовима у присуству хрватских званичника откривен је споменик крвнику и лопужи Мирославу Барешићу у његовом родном месту.

То, наравно, више пројектује данашњу политику Загреба него профиле њихових „пионира“ из седамдесетих, али и ранијих година којима су злочини били надахнућа за нове злочине!

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Споменик усташком терористи освануо „крвавих руку“ / ФОТО

Да ли се у Хрватској на велика врата враћа злослутна 1941. година?

Атентатор на Амбасадора Роловића добио споменик

Вјечно српско чуђење усташтву