Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Борис Радаковић: Гугл и хронологија злочина у Приједору

Датум објаве: четвртак, 22 јануара, 2015
Величина слова: A- A+

Ако у Google претраживачу укуцате „zločini Srba u Prijedoru“, изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако „Pokolj u Prijedoru“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Naši dragi ratni zločin(c)i“, „ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU“, „Savršeni lanac srpskih zločina“, „Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ “, итд.

Ако у претраживач укуцате „Zločini Muslimana nad Srbima u Prijedoru“, изаћиће вам 35,900 резлтата, од коjих су прва три наслова „Suđenje Karadžiću: Stakić potvrdio teške zločine nad muslimanima i Hrvatima u Prijedoru“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“.

Нађе се потом и по неки наслов коjи упућуjе да се у Приjедору страдали и Срби, да jе дошло до великог сукоба а не само српске jедностране „агресиjе“, да су Срби послиjе преузимања власти у Приjедору понудили Муслиманима и Хрватима мирно риjешење и слично, али и даље доминираjу наслови коjи упућуjу да су Срби у Приjедору починили планирани злочин или геноцид, а да при том нико не даjе поуздан доказ да jе постоjао план о истребљењу приjедорских Муслимана и Хрвата 1992. године.

Ове резултате би могли обjаснити ажурношћу и посвећеношћу Бошњака (Муслимана) циљу да се Срби оптуже за грађански рат као jедини кривци, а по могућности и да дође до укидања Републике Српске као „геноцидне творевине“, као и српском неодговорношћу и незаинтереновашћу за спорне догађаjе из новиjе историjе. Док су бошњачко-хрватске организациjе и институциjе одавно схватиле моћ интернета и других врста пропаганде, српске институциjе и организациjе краси иста она пасивност због коjе су изгубили пропагандни рат током деведесетих година.

Међутим, тешко jе обjаснити зашто млади НВО активисти из Приjедора не показуjу занимање и за српске жртве или за аргументе српске стране, коjи говоре о наоружавању приjедорских Муслимана (Бошњака) и Хрвата и о њиховоj припреми за рат са Србима? Још мање jе jасно, због чега млади активисти не говоре о злочинима муслиманско-хрватских паравоjних формациjа над Муслиманима у Приjедору?

У нади да омладинци то не раде из зле намjере, нити да су плаћени да шуте о тим шкакљивим стварима, а данас се за егзистенциjу сналази ко како може и умиjе, узећемо себи за право да њима али и институциjама Републике Српске и града Приjедора скренемо пажњу и на злочине муслиманско-хрватских паравоjних формациjа током 1992-1993. године. Приказаћемо само злочине почињене над цивилима засноване на изворним документима коjе посjедуjемо, jер смо већ писали и указивали на ратне сукобе у Приjедору.

Током самог напада на Приjедор у раним jутарњим сатима 30. маjа, муслиманска група коjа jе била заузела тзв. Велики подвожњак пуцала у болничка кола Хитне помоћи, приликом чега jе возач кола Драгоjевић Горан рањен са 32 метка, али jе ипак успио да се одвезе неколико стотина метара даље гдjе jе пронађен и успио jе да преживи. Иста муслиманска формациjа jе у близини тзв. Великог подвожњака пуцала и у воjна санитетска кола коjа су била видно обиљежена и са упаљеним ротационим свиjетлима, приликом чега су рањени Вучета Драган и Томаш Ранко, коjи су се налазили у санитетском возилу. Ово jасно упућуjе на злочиначке намjере оних коjи нису презали ни од тога да пуцаjу на медицинско особље коjе jе у тим тешким данима спасавало људске животе без обзира о коме да се радило.

Након одбиjеног напада муслиманско-хрватских формациjа на Приjедор 30. маjа, приликом чега су борбе вођене у самом центру Приjедора, преживjели екстремисти су се повукли у околне планине и шуме, одакле су све до пред краj 1993. године вршили диверзантске нападе у околини Приjедора. У тим нападима страдали су и поjедини цивили, како Срби тако и Муслимани (Бошњаци).

Међу првим њиховим, цивилним жртвама био jе Дотлић Стоjан из мjеста Кончари, коме су провалили у кућу 3/4. августа 1992. године и нањели му двиjе ране ножем у предjелу врата и лиjевог рамена коjе су биле смртоносне. Половином истог мjесеца у мjесту Зецови, Стари град бр. 175. у кући породице Џенановић на коjоj jе писало Ова кућа jе под заштитом ЈНА, поменута група jе убила Џенановић Веjсила, његовог зета Реџић Енреса, Џенановић Азану, Реџић Фахрудина, Реџић Меила, Реџић Вахида и његовог брата чиjе име ниjе идентификовано.

Краjем августа 1992. године почињени су злочини у мjестима Ламовита, Козаруша и Подграђе. У Ламовитоj су 27. августа убиjени цивили Јањић Стоjан и Дакић Марко коjи су убиjени с леђа док су се возили на трактору, коjег су екстремисти након тога запалили заjедно са лешевима убиjених. У Козаруши jе 29. августа убиjен цивил Балтић Остоjа, на чиjи jе аутомобил коjи се кретао старим путем Приjедор-Козарац, отворена ватра а након што су возача убили запалили су аутомобил. Истог дана у Подграђу jе убиjен цивил Инђић Божо у чиjу су кућу упали екстремисти, а након убиства кућу су запалили.

Дана 8. септембра 1992. године, у Зецовима jе дошло до новог злочина када су убиjени Ступар Милан и Стоjан и Бабић Раде. Злочинци су леш Ступар Стоjана запалили, а лешеве Ступар Милана и Бабић Раде бацили у бунар након чега су дио бунара над земљом запалили.

Екстремисти су наставили своj терор и током 1993. године. Тако су у Доњоj Љубиjи 22. августа 1993. године испред његове куће усмртили Шумић Асмира. До краjа 1993. године похватани су скоро сви екстремисти коjи су предани у Истражни затвор Бања Лука.

Као што видимо на мети екстремиста су, поред Срба, били и они Муслимани (Бошњаци) коjи су били лоjални грађани Републике Српске. Ово jе jош jедан доказ, поред чињенице да су муслиманско-хрватски представници одбили приjедлог српских власти за мирно риjешење кризе, да њима ниjе било у интересу мирно риjешење него сукоб са Србима за коjи су се почели припремати много раниjе.

Такође, чињеница да су екстремисти нападали и убиjали поред Срба и Муслимане (Бошњаке), потврђуjе риjечи Педиjа Ешдауна, коjи jе 1992. године посjетио Сабирни центар Трнопоље, након чега jе рекао да су многи Муслимани (Бошњаци) ту зато што: Муслимански екстремисти врше притисак на мушкарце да се придруже герили, па се они мораjу склонити овдjе ради сигурности. Да се ниjе радило о „логору смрти“ како многи теоретичари „геноцида“ у Приjедору настоjе да докажу, говоре и лажна свjедочења. Тако jе Драган Опачић, августа 1996. као свjедок “ICTY“ описао Трнопоље као “логор смрти“. Октобра 1996. утврђено jе да лаже када jе био суочен са своjим оцем, “за кога jе претходно тврдио да jе убиjен у рату“.Опачић jе касниjе изjавио да га jе сараjевска полициjа истренирала да даjе лажне изjаве против Срба.

Када се све ово има у виду тешко jе схватити толики ангажман НВО активиста из Приjедора и циjеле БиХ, коjи се труде да представе сукобе из 1992. године, као планирани злочин тадашњих српских власти у Приjедору. Тачно jе да jе злочина било, као и да jе наjвише страдало Муслимана (Бошњака) у Приjедору, али jе исто тако тачно да су српске власти понудилњ муслиманско-хрватским представницима мирно риjешење. Они су то одбили пошто су се припремали за сукоб са Србима.

Исто тако, прве нападе у Приjедору извели су муслиамнско-хрватске паравоjне снаге и прве жртве у Приjедору ,као и на простору циjеле БиХ, у грађанском рату били су Срби. Питање jе зашто се упорно прелази преко свега тога? Докле ће да међу НВО организациjама у Приjедору и циjелоj БиХ влада антисрпско расположење, jер како другачиjе да схватимо њихову немарност и пристрасност према чињеницама коjе говоре о грађанском рату у БиХ. Опет кажемо, можда они то раде несвjесно или су приморани од своjих спонзора на такав став, па их молимо да ако се већ декларишу као борци за људска права то заиста и буду, а не да служе као воjници у антисрпском пропагандном рату.

 

Извор: ФРОНТАЛ РС

 

Везане виjести:

МУСЛИМАНСКИ ЕКСТРЕМИСТИ КРИВИ ЗА СУКОБ У ПРИЈЕДОРУ

Перо инжињера Обрадовића: Сjећање на jедан злочин 

КАРЛИЦА: СРПСКА НАСТАЛА НА ОДБРАНИ, А НЕ НА ГЕНОЦИДУ

Обиљежавање дана погинулих и несталих у  – Jadovno 1941.

мерон и хашки трибунал умjесто помирења  – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top