fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

BORBA SAVEZA SOKOLA I KATOLIČKE CRKVE

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Osijek 1929.jpg

Sokolstvo kao liberalna organizacija telesnog vaspitanja, našlo se već u Kraljevini SHS u frontalnom sukobu sa katoličkim verskim organizacijama.

O tom sukobu pisala je štampa.  Sokolski Glasnik preneo je iz „Novog Svijeta”, glasila Komunističke partije Jugoslavije br. 21, od 2.9.1920. belešku „Rat Sokolova i Orlova” u kojoj se navodi : „Jedan strašan rat započeo je u Jugoslaviji : rat između Sokolova i Orlova. Otkad su Sokolovi, po izveštaju sviju onih među njihovim redovima, kojima se ne može vjerovati, zadobili rat protiv Austrije, oslobodili jugoslavenske krajeve – otada je njihova smelost porasla do visine sokolske, i oni su se okitili lovorikama nacijonalnih heroja – barem na paradama. Njihova naime ideologija jest demokracija i nacija. Njihovi dušmani su Orlovi. Orlovi se doduše ne hvastaju da su nacionalni heroji, ravnajući se po onoj : bogu božje, caru carevo, oni su vjerno služili papi i Habsburgu. Njihova naime ideologija jest klerikalizam i crkva. …”. (1)

Poslanica katoličkog episkopata  protiv Sokola sastavljena je na biskupskoj konferenciji u Zagrebu 17. novembra 1932. a objavljena je preko štampe i čitanjem u  katoličkim crkvama 8.1.1933. (2) Sukob Saveza sokola i Rimokatoličke crkve  bio je razmatran i na sednicama Narodne skupštine i Senata Kraljevine Jugoslavije. Senator Jovan Banjanin govorio je 28. marta 1933. o klerikalizmu kao duhovno opasnoj pojavi koja širi versku mržnju i razbija jedinstvo naroda. Za njega je Poslanica bila provokacija klerikalizma. Za senatora Milana L. Popovića Poslanica je bila pokušaj biskupa da upravljaju državnim ustanovama. U svom govoru istakao je : „… Katolički episkopat u Jugoslaviji stvorio je svojom poznatom Poslanicom u jednom delu katoličkog sveta zabunu, … sa ciljem da se stare, već poluzalečene plemenske i političke rane među nama iskoriste tako, da svaka kulturna i nacionalna akcija podvrgne vođstvu izvesni katoličko-klerikalnih krugova, koji na taj način i pred stranim svetom hoće da prikažu prilike u Jugoslaviji na način, kao da se u nas progoni katolička crkva i kao da se i sokolska akcija, … vodi u znak borbe protiv hrišćanstva … “.  O radu Saveza sokola istakao je : „ … U tom pravcu razvija intenzivnu akciju naše Sokolstvo, koje iz dosadašnjih i dojučerašnjih partikularističkih i religioznih razdvojenosti formira za budućnost jedan jedinstven mentalitet u duhovnom i jedan jedinstven front u fizičkom razvitku nacije. (3)

U Izveštaju za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola 1933. ističe se: „Napadaj nas nije iznenadio, jer neraspoloženje sa strane katoličkog episkopata bilo nam je već i od pre poznato i osećali smo ga na svakom koraku”. (4) Povodom antisokolske poslanice Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, doneo je 16 januara 1933. u Beogradu „Izjavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”. U njoj se ističe da je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na skupštini od 29 marta 1931. u Beogradu, izneo svoje stanovište o odnosu Sokolstva prema veri: „da Sokolstvo kao ideja slobode priznaje i slobodu uverenja i misli svakog pojedinca, i da naročito poštuje svako versko uverenje i osećanje, smatrajući veru najsvetijim delom unutrašnjeg života svakog čoveka; da sledstveno jednako poštuje i ispoljavanje svakog verskog uverenja i osećanja, i da svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršava zapovesti i propise svoje vere i crkve.”(5)  Savez Sokola štampao je  „Izjavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije” i poslao sokolskim društvima i  četama. Tokom 1933. Sokolska župa Mostar razaslala je za sokolske knjižnice po društvima i seoskim četama 5.250 Izjava SSKJ na biskupsku poslanicu. (6)

Program sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas pozdravljajući bana, izaslanika komandanta armije, …. Podvukao je da biti dobar soko znači i biti dobar vojnik. U svom govoru istakao je: „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše … Sokolstvo …”. Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio:  „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te  generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” O selu je istakao:  „Odande, sa sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajno i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti. A samo za ono što se voli može se žrtvovati.” Završavajući svoj govor Pavlas se obratio sokolima:  „Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.”. (7)

Slično je istakao Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca.  Pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću istakao je šta je zadatak sokolskog obrazovanja : „… jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.” (8)

O metodama borbe klerikalaca protiv sokola može se navesti primer predstavke Milanu Stojadinoviću koju je  Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo  28. jula 1938. : „Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu. Godine 1937. zapaljen je sokolski dom sokolske čete Popovići (Konavle). Iste godine je rulja separatista polupala izloge na dućanima naših članova, a pre nekoliko dana, pod kuću u kojoj se nalazi sokolska četa u Postrenju, podmetnut je dinamit.” Usled ovakvih pritisaka sokolske čete u Mrcinama, Vitaljini, Pločicama, Komolcu i Osojniku sasvim su prestale sa radom. (9) U Gornjoj Župi izvršena je 1940. provala u prostorije sokolske čete. U listu „Dubrovnik” o tome: „Rodoljubci-provalnici odnijeli su sve knjige i spise čete, te neke djelove namještaja. Odneseno je i jedno Raspeće koje su Župljani u svoje vrijeme postavili u sokolsku prostoriju kao odgovor na poznatu biskupsku poslanicu. Komentar je suvišan.” (10)

Saveza sokola je bio u sukobu sa Katoličkom crkvom i njenim Orlovima bio je naminovan zbog suprotnih ciljeva. Katolički klerikalizam bio je neprijatelj Jugoslavije, a liberalni sokoli njeni zatočnici. Sukob Saveza sokola i Rimokatoličke crkve pojačao se posle biskupske Poslanice 8.1.1933. Sokolstvo je odgovorilo na Poslanicu  da poštuje ispoljavanje svakog verskog uverenja i osećanja kod svojih članova. Klerikalna hajka protiv sokola nastavljena je do kraja kraljevine Jugoslavije.

 

Napomene  :

  1. „Kako o Sokolstvu misle komuniste”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 409, 410;
  2. Nikola Žutić, „Sokoli“,  Beograd 1991, str. 93;
  3. Branislav A. Žorž, „Kraljevski senator”, Beograd 2003,  str. 53, 54;
  4.  „Izveštaji za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu 23 aprila 1933“, str. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  5. „Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u Beogradu 16 januara 1933. g. ,Učiteljska tiskara, Ljubljana;
  6. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 99, 100, 187,198, 199;
  7. „Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;
  8. Antun Gauder, „U sokolskoj naraštajskoj školi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
  9. Nikola Žutić, „Sokoli“,  Beograd 1991, str. 127;
  10. „I njega su odnijeli …”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 17 februara 1940, br. 7, str. 4;

 

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju  zdravstvene kulture Srbije

 

Vezane vijesti:

SOKOLI I MLADA BOSNA

SOKOLI U JASENOVCU

SOKOLI NA ŠIPANU

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: