БОРБА ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ – БОРБА ПРОТИВ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

У Требињу отворена изложба и калиграфска радионица

У Требињу jе отворена изложба калиграфских радова и калиграфска радионица под називом „Свjетлост ћирилице“.

Присутнима на синоћњем отварању путем видео-презентациjе о историjи ћириличног писма указано jе на значаj очувања ћирилице.

На изложби, чиjи су организатори Културни центар и Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, представљено jе двадесетак радова умjетничке калиграфиjе ћириличног писма седам аутора.

Изложбу jе приредила лектор и калиграф Татjана Јанковић, jедан од оснивача Школе ћирилице „Свети Јован Владимир“ из Београда.

Јанковића jе истакла да jе захваљуjући калиграфима средњег виjека очувано ћирилично писмо до данас и да jе та средњевjековна писана баштина темељ и подстицаj за стваралаштво наших модерних умjетника у калиграфиjи.

Јанковићева jе истакла калиграфиjу као веома важну и за модерно доба, те поjаснила да jе захваљуjући умjетности лиjепог писања моделована типографиjа, област графике коjа се бави израдом фонтова у информатици.

Књижевник и публициста Јања Тодоровић истакла jе да jе ћирилица душа српског народа и његова аутенитична духовна баштина.

„Борба против ћирилице jе борба против српског идентитета, jер jедино код нас су у употреби два писма, али jе латинично много заступљениjе у jавноj употреби него званична ћирилица“, сматра Тодоровићева.

Она jе нагласила да jе ћирилица, упркос томе што jе у Србиjи према Уставу званично писмо, данас маргинализована, те навела примjер примjене ћирилице у Београду гдjе се у укупноj jавноj употреби jезика, од медиjа до рекламних натписа, на ћирилично писмо односи свега 10 одсто написаног.

„Циљ свих нас, коjи су чувари ћирилице, jесте да оваквим програмима подстичемо наш народ да наше национално писмо користи у свакодневноj употреби, не само као поjединци, већ и као институциjе, установе културе, као писци и ствараоци у свим областима“, истакла jе Тодоровићева.

На вечери посвећеноj ћирилици приказана jе ДВД презентациjа „Култура ћирилице“, аутора публицисте Душана Тодоровића, коjом jе представљена историjа ћириличног писма – од наjзначаjних писаних споменика до савремене употребе ћирилице, али и политичких прогона овог писма.

Калиграф Татjана Јанковић одржала jе калиграфску радионицу на коjоj су посjетиоци имали прилику да се упознаjу о техникама ћириличног „краснописа“.

Радионица калиграфиjе биће одржана и вечерас од 21.00 час, у башти Хотела „Платани“, са презентациjом на видео зиду љетне баште.

Извор: 

Везане виjести:

Ћирилица – и као требињска посебност – Jadovno 1941.

Проф. др Љубивоjе Стоjановић: Сачуваjмо ћирилицу за себе …

САЧУВАТИ ЋИРИЛИЦУ – Jadovno 1941.

ХРВАТСКИ ПОРТАЛ О ЗАБРАНИ ЋИРИЛИЦЕ ЗА ВРИЈЕМЕ НДХ …