BOMBARDOVANjE VARVARINSKOG MOSTA: Miroljubu geler stao milimetar od kičme

Miroljub Rajković iz Ćićevca ranjen na Moravi. Bezbrižno su, kaže, sedeli na desnoj obali omiljene reke kada su čuli prasak

Znalo  se da Srbi svetkuju, da slave Svetu Trojicu i da će se okupiti na vašaru u Varvarinu. Zato su čekali podne. I podmuklo su udarili kada je bilo najviše naroda, žena i dece. No, malo im je bila jedna bomba, pa su se vraćali i ponovo gađali da pobiju nedužan narod.

Ni dan-danas ne mogu da verujem da ljudi mogu da osmisle takav mučki čin, a da 10 poginulih nazovu kolateralnom štetom. Mi koji smo preživeli užasno bombardovanje Varvarinskog mosta, žrtve ne zaboravljamo, a želimo samo jedno – da se nikad, nikad ne ponovi.

Ovo su reči Miroljuba Rajkovića (59) iz Ćićevca, jednog od 30 ranjenih.

– Kum Predrag Matić, prijatelji Ljubiša i Đagi, i ja, rešili smo da odemo na pecanje na Veliku Moravu i da potom svratimo na vašar. Pecali smo sa ćićevačke strane mosta, ne sluteći šta će da nas zadesi.

Bezbrižno su, kaže, sedeli na desnoj obali omiljene reke kada su čuli prasak.

– Bilo je stravično i jezivo. Istovremeno sa tim neverovatnim praskom osetio sam nekoliko udaraca u telo. Pre nego što sam se onesvestio, video sam još kako kum Peda i Ljubiša lete u vazduh, a Đagi pada kao pokošen…

Iz tela su mu izvađena tri gelera – jedan iz neposredne blizine vratnih pršljenova, drugi iz desne noge, a treći iz leve ruke.

– Sreća je što geler na vratu nije prodro milimetar dalje, jer bih poginuo ili ostao invalid. Traume, ipak, svi „nosimo“. Kum još ima gelere u telu. Nas četvorica smo imali sreće i preživeli taj stravični NATO masakr. Ali, ostaje bol za 10 nevinih koji su zauvek ostali tamo…

Autor: J.M

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI