БОМБАРДОВАЊЕ ВАРВАРИНСКОГ МОСТА: Мирољубу гелер стао милиметар од кичме

Мирољуб Рајковић из Ћићевца рањен на Морави. Безбрижно су, каже, седели на десној обали омиљене реке када су чули прасак

Знало  се да Срби светкују, да славе Свету Тројицу и да ће се окупити на вашару у Варварину. Зато су чекали подне. И подмукло су ударили када је било највише народа, жена и деце. Но, мало им је била једна бомба, па су се враћали и поново гађали да побију недужан народ.

Ни дан-данас не могу да верујем да људи могу да осмисле такав мучки чин, а да 10 погинулих назову колатералном штетом. Ми који смо преживели ужасно бомбардовање Варваринског моста, жртве не заборављамо, а желимо само једно – да се никад, никад не понови.

Ово су речи Мирољуба Рајковића (59) из Ћићевца, једног од 30 рањених.

– Кум Предраг Матић, пријатељи Љубиша и Ђаги, и ја, решили смо да одемо на пецање на Велику Мораву и да потом свратимо на вашар. Пецали смо са ћићевачке стране моста, не слутећи шта ће да нас задеси.

Безбрижно су, каже, седели на десној обали омиљене реке када су чули прасак.

– Било је стравично и језиво. Истовремено са тим невероватним праском осетио сам неколико удараца у тело. Пре него што сам се онесвестио, видео сам још како кум Педа и Љубиша лете у ваздух, а Ђаги пада као покошен…

Из тела су му извађена три гелера – један из непосредне близине вратних пршљенова, други из десне ноге, а трећи из леве руке.

– Срећа је што гелер на врату није продро милиметар даље, јер бих погинуо или остао инвалид. Трауме, ипак, сви „носимо“. Кум још има гелере у телу. Нас четворица смо имали среће и преживели тај стравични НАТО масакр. Али, остаје бол за 10 невиних који су заувек остали тамо…

Аутор: Ј.М

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ