Бокан: КАКО ЈЕ НОРМАЛНА ЦРНА ГОРА ПАЛА У БЕОГРАДУ ПЕТОГ ОКТОБРА или О (НЕПРЕПОЗНАТИМ) УЗРОЦИМА И НЕИЗБЕЖНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

Иако сам у наслову већ изрекао све оно најважније што мислим и хоћу да јавно кажем, ипак ћу додати још пар реченица. 

Петооктобарска револуција (баш као и она Прводецембарска, из 1918-те) ДОВЕЛА НАМ ЈЕ СТРАНЦЕ НА ЧЕЛО ТАКО ПОНИШТЕНЕ ДРЖАВЕ, без дотадашње суверености и макар трунке истиснке независности и слободе. 

Није Војно-технички споразум 1244 из Куманова био права капитулација Србије – већ несрећни Петооктобарски споразум наших међународних (НАТО) непријатеља и огромне већине наше несрећне опозиције.

То са колико се неумесних објашњења и неуверљивих оправдања (”нисмо знали”, ”ко је могао да предвиди”…) обавија око овог несрећног догађаја, који је довршио наше самоуништење, започето 1. децембра 1918-те, а настављено 26. августа 1939 (стварањем про-усташке, мачековске и антисрпске ”Бановине Хрватске”) и 27. марта  1941. – па то је напросто невероватно! Какво слепило код здравих очију и након свих оних, Петом октобру претходних језивих искустава! 

А једна од несумњивих последица ове трандформације једне нефунционалне и несрпске (ипак) државе у антисрпску територију са некаквом заставом и привидом (револуционарно укинуте) суверености, јесте ГУБИТАК ЦРНЕ ГОРЕ, као и све оно што ће се дешавати са Косовом и Метохијом (и њеним статусом). 

Није Бриселски споразум донео ништа неочекивано, а после петооктобарских ”промена” и свих оних услова које су још тада добили ”на извршење” сви српско-југословенски државници (тадашњи и будући), одмах након упада пучиста у све југословенске институције и насилног увођења мафијашко-глобалистичке диктатуре (сличне оној мајданско-украјинској, само што су велике силе, суорганизатори и њиховох и нашег пуча, тамо били и остали неупоредиво благонаклонији према народу који је пристао да изврши овакву револуцију). 

Жарко Кораћ ”Жути”, Ненад Чанак ”Лала”, Душан Спасојевић ”Шиптар”, Миле Луковић ”Кум”, Владимир Милосављевић ”Будала”, Зоран Ђинђић ”Лојола”, Војислав Коштуница ”Тројанац”, Дејан Миленковић ”Багзи”… и толики други, нама знани и незнани са списка оперативних сарадника Агенције из Ленглија, одрадили су толико будућих дешавања, која су, у ствари рођена тамо, а појавила се тек много касније.

Једна од ствари тада започетих и обећаних (а касније испуњених и технички до краја одрађених) била је – трајно одвајање Црне Горе од Србије и стварање проусташке и шиптарофилске атмосфере у ”државоликој” мафијашкој слушкињи широке антисрпскеи русофобске коалиције (од Вашингтона и Брисела до Загреба и Сарајева).  

Улазак Милове Црне Горе у НАТО, признавање разбојничког руководства ”Приштине” и несхватљиво увођење санкција Русији, све се то догодило много пре него што су новине на насловним странама објавиле да се то и коначно догодило. Тачније – Петог октобра 2000-те, на улицама тадашње југословенске престонице.  

И немојте никад да заборавите те уличне маневре евро-америчких јединица НАТО пакта у цивилу, одрађене пре деветнаест година, када говорите о ”најгорој власти” и ”онима што упропастише Србију”. Осим ако нисте нормални и живите као хипнотисано пиле.

Извор: Драгослав Бокан – Фејсбук страница