Бојић: Рат најавио Алија Изетбеговић

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Боjић изjавио jе Срни да jе грађански рат у БиХ практично наjавио некадашњи муслимански лидер Алиjа Изетбеговић, оснивач СДА БиХ и предсjедник тзв. Републике БиХ, на сjедници прве вишестраначке Скупштине БиХ 27. фебруара 1991. године.

“Он се тада, подносећи извjештаj са сjеднице Предсjедништва бивше СФРЈ коjа jе одржана 22. фебруара, придружио свима онима коjи су разарали мултиетничку СФРЈ, заговараjући у исто вриjеме успостављање `суверене, цjеловите и демократске БиХ`“, подсjетио jе Боjић.

Боjић подсjећа да jе Изетбеговић тада рекао “Због суверене Босне jа бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну“ и да jе за ову изjаву од муслиманских посланика тада добио френетични аплауз у Скупштини БиХ у Сараjеву.

Он jе истакао да су српски посланици тада реплицирали Изетбеговићу да jе првенствени суверенитет за српски народ суверенитет СФРЈ, да Срби не виде своjу будућност ван Југославиjе, те да ће се залагати за равноправност народа у БиХ, без туторства, маjоризациjе и националног прегласавања.

Боjић се присjетио и риjечи члана тадашњег Предсjедништва БиХ покоjног Николе Кољевића, коjи jе упозорио да jе таj дан први пут чуо од Изетбеговића застрашуjуће риjечи, да он мисли да jе сувереност Босне важниjа од мира.

Он jе рекао да су представници муслиманског и хрватског народа краjем фебруара и почетком марта 1992. године игнорисали вољу Срба у тадашњоj БиХ, па су 1. марта 1992. године расписали “крвави референдум“, када jе на Башчаршиjи испред Старе православне цркве убиjен српски сват Никола Гардовић, коjег jе убио окорjели сараjевски криминалац Рамиз Делалић – Ћело.

Боjић подсjећа да jе Ћело након рата доживио сличну судбину, тако да ниjе процесуиран за Гардовићево убиство.

Он се осврнуо и на формирање муслиманских паравоjних формациjа почетком 1991. године, као што су злогласне Зелене беретке, Црни лабудови, Ласте и друге полуприватне воjне и полициjске jединице.

“Сада можемо да видимо и у наjновиjем Закону о правима бораца у Федерациjи БиХ да се стечено право у статусу борца рачуна од марта 1991. године“, констатовао jе Боjић.

Он jе навео да се у jавности мало говорило о специjалним муслиманским jединицама коjе jе управо од марта 1991. године регрутовала СДА БиХ, и навео примjер неколико хиљада муслиманских младића из Санског Моста коjи су слати у разне кампове у Хрватскоj гдjе су се припремали за нападе на Србе у Грахову и Дрвару.

“Већ 1992. године тзв. Ханџар дивизиjа кренула jе са нападима на Србе у Посавини, а потом се десио и стравични злочин над Србима у селу Сиjековац, а потом и злочин над Србима на Купресу итд. Интересантно jе да се списак припадника те злочиначке дивизиjе налази у књизи ‘Злочин jе заборавити злочин’, аутора Зиjада Кључанина“, закључио jе Боjић у изjави Срни.

Извор: