Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо.
Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча.
Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали.
Имао је два сина и четри кћери. Умро је од те ратне муке и ракије пред Други светски рат. До дана данас Јовица је највећи јунак у нашој фамилији.
А ни ми се остали нисмо обрукали.
Станиша ти је у четницима погинуо, а твој Галеша топове поправљао у овом рату и уздуж и попријеко ратишта обишао. Милку су ти затварали и гонили у оба рата. Јелка ти је мученички умрла од јада и батина душманских. Јока рата није дочекала и ни ја је упамтио нисам. Јелисавка нас је пола у рату хранила.
Унуци су ти се поштено тукли. Синиша ти два пут рањаван, Војо једом, Ђоко ти робијао 1335 дана, а мој Мирко туко се на твом Тинову, поштено и часно. Сњежа и Мира ти у војсци биле, везу држале и храну носиле кад гори и небо и земља.
Љиља, Биља и Боба нас скупљале и о свима раучна водиле.
Кова и Боро из Француске и Словеније пакете слали и облачили нас кад ништа имали нисмо. Борили смо се сви, а ја се мој прађеде и сад борим. Ни остали се предали нису и нема гдје нас нема и нема где нас расули нису, али држимо се.
Али, нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо.
Нека вам је свима срећан овај дан ПОБЈЕДЕ Васкрсле Српске Војске и један од највећих војних подвига у историји ратовања!
Извор: Фејсбук страница Бојан Вегара
Од истог аутора:
Бојан Вегара: Док сам жив борићу се против сваког ко умањује и затире наше Свете Мученике
Бојан Вегара: Никада нећемо заборавити ко смо, одакле смо и ко су нам комшије