Богослов скупља ратне ознаке

Предраг Цупаћ, апсолвент Београдске богословиjе, коjи од детињства скупља ратне ознаке и амблеме српских воjно-полициjских формациjа, намерава да о томе обjави књигу 2012. године, поводом 20-годишњице ВРС, и да их завешта будућем музеjу Одбрамбено отаџбинског рата РС.

Оваj двадесетседмогодишњак сакупио jе више од стотину ознака ВРС и МУП-а РС, међутим по његовим проценама таквих обележjа има између 400 и 500, укључуjући и Републику Српску Краjину.
– Имао сам седам година када смо 1991. избегли из Загреба и дошли у Бањалуку са две путне торбе. Пошто ниjе било играчака, деца су се забављала чаурама и пришивали смо воjне и полициjске ознаке. Имао сам их 15 на jакници од шаторског крила. У средњоj школи запоставио сам скупљање. Међутим, после уписа на Богословиjу поставио сам себи већи циљ – да ратне ознаке скупљам за књигу, jер сам утврдио да су обjављена четири издања под именом „Хрватске ратне ознаке“, а ми jош немамо ниjедно – каже Цупаћ.

Спрема монографиjу
Његов циљ jе да монографиjа „Српске ратне ознаке“ буде обjављена следеће године када ВРС слави две децениjе од оснивања.
– И да до тада прикупимо што више ознака. Ипак, краjњи циљ jе да се све ознаке jедном изложе у Музеjу отаџбинско одбрамбеног рата, коjи ће бити изграђен ако буде жеље и воље наших власти. Јер не видим разлог да зазиремо од своjе праведне борбе и светле воjне историjе – обjашњава Цупаћ.
Он jе многе ознаке и податке о jединицама пронашао на интернету, неке jе добио на поклон, а неке трампио и откупљивао. Састао се са хиљадама људи, превалио стотине километара, ишао у иностранство…
– Упознао сам и генерале, Новицу Симића, коjи jе део моjих ознака искористио за своjу књигу, Маноjла Миловановића, Славка Лисицу, Милана Гверу, Живомира Нинковића, Бошка Келечевића… Они ме подржаваjу и помажу да проширим мрежу контаката. Ипак, до већине ознака долазим сам. Скоро сам од jедног Хрвата из Задра извукао 10 ознака, а међу њима и jедну Гишкине Српске гарде, а од пуковника Амиџића добио сам знак Првог краjишког корпуса. На њему су двоглави орао, крст и два укрштена мача у коjима jе круг коjи симболише Сунце, а у њему пут живота или коридор – наводи Предраг.
Велику подршку има од бивших српских бораца и ратника, Борачке организациjе РС, МУП-а РС и Трећег пешадиjског пука РС Оружаних снага БиХ, задуженог за неговање традициjе ВРС.
– Борци и ратни инвалиди су 200 одсто уз мене и то ме држи! Трећи пешадиjски пук у бањалучкоj касарни „Козара“ чува ратне заставе бригада ВРС и помогао jе да се у часопису „Воjска“ први пут обjави 75 ознака. Ово подржава и Пантелиjа Ћургуз, председник БОРС-а, па сам на сталноj вези с локалним борачким организациjама, а велику помоћ имам од полициjе РС – истиче Предраг, додаjући да jе помоћ обећало и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите.

Само оригинали
Он наглашава да прикупљање ратних воjно-полициjских ознака нема ништа с политиком или пропагирањем рата.
– Ово ће бити историjска књига где ме интересуjе да ли jе ознака ношена у периоду 1990-95. и, ако jесте, како jе изгледала, ко су аутори и основни подаци о jединици. Копиjе ознака, попут оних коjе се као трофеjи продаjу на Башчаршиjи, нису добродошле, већ само оригинали. Да се види шта смо носили и да то буде сведочанство да се рат не понови! Књига ће првенствено бити посвећена свим погинулим српским борцима од памтивека – тврди оваj младић, чиjи су корени у Бенковцу.
Позива људе добре воље и читаоце Пресса РС да ако имаjу информациjе о некоj оригиналноj воjноj или полициjскоj српскоj ознаци да се jаве републичкоj или локалним борачким организациjама.
– Свака ознака jе важна и преко ње jединице, бригаде и корпуси настављаjу постоjање у историjи, култури, традициjи и колективноj свести српског народа. Додуше, многим борцима jе тешко да се одвоjе од ознака, међутим ми ћемо свакако навести име особе коjа jу jе доставила са жељом да монографиjа отпутуjе на све стране света – закључуjе Цупаћ.

Извор: pressrs.ba