Битка на Сутјесци – симбол отпора фашизму

У Долини хероја на Tјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца.

Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је увијек тежио српски народ.

Он је подсјетио да је 20.000 слабо наоружаних партизана, заједно са 3.000 рањеника и тифусара, успјело да се супротстави „машинерији“ од 120.000 војника и тешког наоружања.

„Ти људи су били свјесни да треба да дају живот за слободу. У борби која је трајала мјесец дана успјели су да се пробију из окружења, али губици су били стравични, јер је сваки трећи борац погинуо“, рекао је Савановић.

Он каже да је ова битка ушла у историју као најкрвавија током НОБ-а, док је Сутјеска постала симбол отпора фашизму на простору бивше Југославије.

„Захваљујући слободарском свијету чију је већину чинио српски народ, храброст је побиједила, а фашизам је поражен“, рекао је Савановић.

Према његовим ријечима, фашизам се појавио у сегментима и 90-тих година прошлог вијека приликом распада бивше Југославије када је српски народ опет био мета, али је то дочекао организованије.

„Резултат те борбе је Република Српска која је наша икона“, истакао је Савановић и додао да је Српска резултат свих ратова и борбе српског народа у 20. вијеку.

Он је нагласио да нема политике, нити политичара који може да угрози интегритет и стабилност Републике Српске, јер је она настала као воља и опредијељење народа.

Предсједник СУБНОР-а Републике Српске Благоја Гајић рекао је да је Битка на Сутјесци била прекретница рата, а овај простор је сврстан у блок који је свјетској цивилизацији подарио побједу против највеће зла – фашизма.

„Иако су били изморени, измучени, изгладнели, код тих бораца није било никаквог колебања. Чврсто су се држали и знали су да одговоре фашистичким окупаторима преко нишана својих пушака и митраљеза“, рекао је Гајић.

Подгоричанин Бранислав Љумовић, један од ријетких преживјелих учесника славне битке, каже да ће долазити на Тјентишту докле год буде жив.

Љумовић је био борац Пете пролетерске црногорске бригаде и имао је непуних 16 година када је кренула голгота на Сутјесци.

„Ми смо били на Борју, а Нијемци су били овдје на простору садашњег споменика. Пробијали смо тај фронт, а ко је успио да се пробије преко Зеленгоре, за Босну, наставио је даље да живи, а ко није углавном је живот изгубио овдје“, присјетио се Љумовић.

Вијенце на спомен-костурницу палим херојима положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Народне скупштине Српске, влада Републике Српске и Србије, СУБНОР-а Српске, Србије, Словеније и Црне Горе.

Вијенце су положиле и делегације Амбасаде Руске Федерације, општине Фоча, БОРС-а, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

Битка на Сутјесци синоним је за операцију „Шварц“ сила Осовине против југословенских партизанских снага за вријеме Другог свјетског рата у касно прољеће 1943. године.

За ову операцију, која је имала важне посљедице не само на будући ток рата, него и на политичку будућност ових простора, користи се и назив Пета непријатељска офанзива.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Сутјеска – најзначајнија битка за партизански покрет