Dušan T. Babić
21. X 1900. – 19. II 1974.
Dušan (Tome) Babić rođen je 21. oktobra 1900. godine u fruškogorskom selu Erdeviku. Po završetku osnovne škole u Erdeviku pohađao je gimnaziju u Vukovaru i Sremskoj Mitrovici.
Studira prevo u Zagrebu, gde postaje sekretar srpskog kulturno-umetničkog društva „Balkan“.
U Erdeviku se ženi Branislavom Kostić, sa kojom mu se rađaju sinovi Radoje i Jovan.
Početkom tridesetih godina XX stoleća uz kuma dr Jovana Radivojevića, kasnije bana Banovine dunavske, postaje sledbenik političkih ideja Nikole Pašića i Radikalne stranke, čiji je poslanik bio u Skupštini Jugoslavije. Potom osniva sa grupom entuzijasta autobusko preduzeće.
Sredinom tridesetih godina zasniva i postaje prvi predsednik „Sokolskog društva“.
Vodi štamparsko-izdavačke poslove u vojvođanskoj, Koraćevoj štampariji i otvara sopstvenu knjižaru.
Božijim promislom i igrom slučaja preživljava 9. avgust 1941. godine. Iako je ustaški „časnik“ naredio da Dušan Babić bude ubijen, zalaganjem jednog Protestantskog sveštenika, Nemca, člana „Sokolskog društva“, biva prebačen vozom u Srbiju. Posle tri meseca zatočeništva i njegova porodica mu se pridružuje u Srbiji.
1945. godine dr Lebla ondašnje vlasti postavljaju za predsednika Komisije za ispitivanje zločina nacista i ustaša u Sremu, a za pomoćnika određen je Dušan Babić. Nakon odlaska dr Lebla u svoju zemlju, bio je predsednik pomenute komisije do 01. januara 1947. godine.
Postaje, zatim, direktor filijale Narodne banke u Šidu. Po ukidanju ove banke prelazi u službu SDK u kojoj ostaje sve do penzije.
Na nesreću veći deo dokumentacione građe i fotografija o zločinima nad Srbima u ustaškim logorima koju je Dušan Babić prikupio neki oficiri OZNE su uništili.
Umro je 19. februara 1974. godine