Без Срба не би било ни НОБ-а, ни партизана

Историјска истина је да су партизани из данашње БиХ били највећим дијелом Срби, тај проценат се креће изнад 60 одсто…

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Након увођења у оптицај нових нација и језика на просторима бивше Југославије, појавиле су се и тенденције фалсификовања историје, па су тако, одједном, на страни антифашиста били сви осим Срба – оних који су најгоре прошли у усташкој држави и под њемачком окупацијом.

1942. ГОДИНА – ЛИКА, БАНИЈА, КОРДУН, СЛАВОНИЈА: 90 ОДСТО СРБА ПАРТИЗАНИ 

Међутим, подаци који се још увијек не могу фалсификовати /што не значи да нема и таквих покушаја/ показују да су Срби са подручја данашње БиХ и Хрватске чинили највећи дио партизанских јединица.

О томе свједоче и хрватски, и српски, и подаци страних мисија. Огромну већину партизана на територији Независне Државе Хрватске /НДХ/ чинили су Срби побјегли од усташког клања.

Према документима насталим у току рата /извјештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним након рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске 1942. године:

Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба; Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба; Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба, Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба…

Чак и данашњи хрватски историчари не могу побјећи од те истине, мада они збрајају национални састав из 1944. године, када је велики број усташа и домобрана прешао у партизане, као што је то био случај и са муслиманима из „Ханџар дивизије“ и усташких јединица.

Након Срба, којих је било 45 одсто у Народноослободилачкој борби /НОБ/, Хрвати су на другом мјесту са 30 одсто припадника у партизанским јединицама, наводи модерна хрватска историографија.

Било би занимљиво да се по годинама наведе, почевши од 1941. састав партизанских јединица у усташкој НДХ, која је обухватала и данашњу БиХ.

БАКАРИЋ: НА ПРВОМ АВНОЈ-у ПРЕДСТАВЉАЛИ СМО СРБЕ 

Срби су у натполовичном броју, све до краја 1943. године и пада Италије, држали партизански покрет.

На Другом засједању АВНОЈ-а хрватски комуниста и представник Народноослободилачког покрета /НОП/ Хрватске Владимир Бакарић јавно је рекао:

„На Првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП-а Хрватске.“

Према подацима из НОП-а, народи са најмањим учешћем у НОБ-у били су муслимани, данас Бошњаци, и Македонци – 2,5 одсто.

Партизански потпуковник Хамдија Омановић изјавио је на Трећем засједању ЗАВНОБиХ-а у априлу 1945. године:

„Неки људи говоре да муслимани нису пошли за усташким покретом, да се нису нашли у редовима усташа и окупатора, али, другови и другарице, ми муслимани морамо признати да се огромна већина муслимана нашла на страни окупатора“.

Војни историчар Јозо Tомашевић наводи да је „Ханџар дивизију“, формирану на иницијативу Хитлеровог блиског сарадника Хајнриха Химлера, чинило 23.200 муслимана и 2.800 Хрвата, док су официри били, углавном, Нијемци.

Tомашевић из својих извора наводи да је максималан број припадника дивизије био 26.000.

САМО ДАЛМАТИНЦИ УЗ СРБЕ 

У далматинским бригадама састав је био мјешовит, мада, углавном, са хрватском већином од око 70-80 одсто /Далматинци су били масовно у партизанима, јер је Анте Павелић предао јадранску обали Италији/, осим у бригадама са сјевера Далмације, које су имале већи проценат Срба.

Све до 1943. године, већина партизана на територији усташке НДХ чинили су Срби са тих подручја, док је мањи дио спас од усташа налазио и у четничким јединицама.

Историјска истина је да су партизани из данашње БиХ били највећим дијелом Срби, тај проценат се креће изнад 60 одсто.

Велики број Хрвата и муслимана био је у домобранима и усташама.

Подаци говоре да су муслимани чинили око 30 одсто војске НДХ, а било је и генерала и министара муслимана у усташкој држави поглавника Анте Павелића.

Наравно, постојао је и мањи број муслимана који је из југословенског убјеђења пришао партизанима и ризиковао живот.

БЕЗ СРБА НЕ БИ БИЛО НИ АВНОЈ-а, НИ ЗАВНОБиХ-а 

Почетком 1943. године, Хрвати су чинили тек око 32 одсто партизанских јединица на подручју данашње Хрватске. Tек крајем 1943. и почетком 1944. Хрвати постају већина.

Чињеница коју потврђују сви расположиви подаци домаћих и страних извора је да су Срби одржали партизански покрет, прије свега, на подручју коју је заузимала фашистичка НДХ.

Без Срба, никакав АВНОЈ ни ЗАВНОБиХ не били могући, мада се данас многи, а највише у политичком Сарајеву, труде да докажу како су управо Срби срушили ЗАВНОБиХ и АВНОЈ.

Одговор би могао да буде кратак и једноставан – ако су их Срби и срушили
/а нису/, могло им се, јер су их Срби и створили.

Наравно, намјера текста није да докаже како, осим Срба, нико други није подржавао ослободилачки покрет у Другом свјетском рату.

Далматинци су се од почетка храбро борили и били су бројни, а Битка на Сутјесци је доказ.

Мањи број југословенски оријентисаних муслимана такође је дао свој допринос ослобођењу, као и покрет отпора Црногораца.

Ипак, историја се не може и не смије фалсификовати /као што се то покушава чинити са концентрационим логором Јасеновац/ – то вријеђа мртве, али се документи, срећом, не могу уклонити.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године? | Јадовно 1941.

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској | Јадовно 1941.

Због усташа Немци бежали у партизане | Јадовно 1941.