БЕЗ ПРАВА НА МАТЕРЊИ ЈЕЗИК?!

Припремио: Борис НОГО

У Министарству науке, просвjете, културе и спорта Ливањског кантона нису хтjели одговорити на питање када ће дjеци српске националности на подручjу Гламоча бити омогућено изучавање српског jезика и књижевности и групе националних предмета

БАЊАЛУКА, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Дjеца српске националности коjа похађаjу образовне установе на подручjу Гламоча у Федерациjи БиХ ни ове школске године не могу учити српски jезик и књижевност, нити групу националних предмета, што представља апослутну диксриминациjу и кршење основних људских права.

Срби из Гламоча поручуjу да им jе на оваj начин jош jедном стављено до знања да су грађани другог реда и да су српски jезик и група националних предмета “протjерани” са овог подручjа.

Начелник општине Гламоч Радован Марковић оциjенио jе да jе укупан положаj Срба на подручjу гламочке општине, али и Ливањаског кантона, катастрофалан и понижаваjући.

“Упућивали смо различите дописе властима Ливањског кантона и Федерациjе БиХ, потписе родитеља коjи захтиjеваjу увођење српског jезика и књижевности и групе националих предмета, као и одлуке Општинског виjећа Гламоч, али смо увиjек добиjали одговор да – нема материjалних средстава за плаћање кадра коjи би предавао те предмете”, рекао jе Марковић.

Према његовим риjечима, општина Гламоч jе спремна да сноси трошкове финансирања наставног кадра, али се ништа не може учинити без одлуке Владе Ливањског кантона.
“Парадокс jе што у нашим образовним установама босански jезик предаjе професор коjи jе завршио српски jезик и књижевност. Дефинитивно не постоjи добра воља и жеља за рjешавањем проблема у образовним установама гламочке општине”, каже Марковић.
Он jе напоменуо да дjеца хрватске и бошњачке националности имаjу право на изучавање матерњег jезика и групе националних предмета.
“Ми, фактички, немамо никакавих услова и могућности за нормалан живот у овоj општини и кантону. Због свих проблема са коjима се сусрећу српске породице полако напуштаjу своjа огњишта и одлазе на подручjа гдjе ће имати бар основне животне услове”, закључио jе Марковић.
Борис Пиљак, чиjе диjете похађа гламочку основну школу, каже да су родитељи огорчени што им дjеца изучаваjу хрватски jезик и историjу, према коjоj су Срби у БиХ, оквалификовани као – “агресори”?!
“Не видимо излаз из садашње ситуациjе, jер jе актуелна власт одбацила све наше захтjеве и молбе. Остаjе нам само да дjецу испишемо из образовних установа у нашоj општини и одемо заувиjек са вjековних огњишта”, рекао jе Пиљак.

Протонамjесник гламочки Слободан Кљаjић истакао jе да се тренутна ситуациjа у образовним установама на подручjу Гламоча мора поправити и да jе недопустиво да српска дjеца изучаваjу хрватски jезик.
“На подручjу наше општине владаjу веома тешки животни услови. Чињеница да нам дjеца немаjу право на матерњи jезик и групу националних предмета jасно говори да нисмо добродошли на ово подручjе”, рекао jе Кљаjић.

Он се нада да ће власти Ливањског кантона исправити вишегодишњу грешку и дjеци омогућити изучавање српског jезика и групе националних предмета.
У Министарству науке, просвjете, културе и спорта Ливањског кантона нису хтjели одговорити Срни на питање када ће дjеци српске националности на подручjу Гламоча бити омогућено изучавање српског jезика и књижевности и групе националних предмета.
Српске породице са подручjа Гламоча и локална власт више година захтиjеваjу да се дjеци омогући изучавање српског jезика и књижевности и групе националних предмета.

Извор: