Без најдражих и без правде

Породице Срба мучки и свирепо убијених у мартовском насиљу огорчене на косовско и међународно правосуђе. Из заседе убили оца и сина, трудницу устрелили, ломаче у Косову Пољу и Призрену…

Боривоја Спасојевића (64) из Косовске Митровице снајпер је погодио право у срце док се кобног 17. марта 2004. кретао улицом у близини стана, носећи намирнице. Упркос напорима лекара није му било спаса, јер му је снајпериста са крова једне од зграда у јужном делу града „поцепао“ срце.

– Иако је био пред пензијом, мој отац је нажалост није дочекао – каже за „Новости“ Боривојев син Драган (47).

Он је додатно поражен чињеницом да у међународној заједници и у косовском правосуђу не постоји жеља да се починиоци овог злочина пронађу и казне. Поготову што је, како каже, од истог снајпера и у истој улици на тераси свог стана убијена Јана Тучеп (35), мајка двоје деце, трудница.

ХТЕЛИ СУ ДА ОСТАНУ

Мартовски погром је био напад на голорук и обесправљен народ и домове Срба који су били опредељени да живе овде, и све се одвијало пред очима међународне заједнице, рекао је у беседи приликом једног од помена убијеним Србима у мартовском погрому владика Теодосије. Горан Ракић, градоначелник северне Косовске Митровице и председник Српске листе, казао је да је погром био планиран и смишљен да би се Срби протерали са Космета.

– Ето, да је среће, недавно би дочала унуку, али ни њу лекари нису могли да спасу – наставља Драган Спасојевић.

Његов отац и кћерка њиховог пријатеља прве су српске жртве 17. марта.

Тога дана, Вера Столић остала је без сина и супруга.

– Мој син Борко (1982. годиште) и супруг Добривоје (1955) убијени су испред викендице у којој смо нашли уточиште пошто смо избегли из Урошевца. Мужа су ми усмртили хицем у главу када је предвече изашао по дрва, већ су били поставили заседу, а потом су сина који је кренуо у потрегу за оцем када је чуо пуцањ, рафалима погодили у стомак и у главну артерију, због чега је искрварио на путу до базе Бондстил – испричала нам је својевремено ова несрећна жена преузимајући посмртне остатке најдражих.

Каже да јој је, осим због тога што убице још нису пронађене, додатна жал остала зато што су амерички војници у Штрпцу одуговлачили транспорт њеног тешко рањеног сина до Бондстила. Иако су косовски истражитељи само једном узели изјаву од Вере Столић, сумња се да су њене најмилије убили косовски полицајци, јер су на основу истраге Кфора пронађени отисци обуће коју они носе.

Нападајући све српско на Космету, Албанци нису тога дана заобишли ни Косово Поље, где је разуларена маса прво претукла а потом полила бензином и спалила Златибора Трајковића. Напад на голоруки српски народ и њихове светиње широм покрајине настављен је и наредног дана, а у згради призренске Богословије такође је спаљен Драган Недељковић (54) чије су угљенисано тело нашли немачки војници Кфора.

ЂУРИЋ: ЗЛО НАШЕГ ДОБА

Овај трагични догађај опомиње на емпатију и солидарност, и подсећа да се у злим временима, када идеологије мржње превладају над човечношћу, на удару зла може наћи свако, само зато што припада непожељној националној, етничкој или верској групи, изјавио је у петак Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, истичући да по својој неселективности, интензитету мржње и рушилачкој енергији, мартовски погром несумњиво спада у ред најмонструознијих злочина новијег доба.

Он је додао да погром није био спонтани излив насиља, већ да су га организовале албанске политичке, криминалне и парабезбедносне структуре, са циљем да се преостали Срби етнички очисте са простора Косова и Метохије, и та намера је у многим деловима наше јужне покрајине, нажалост, успешно спроведена у дело.

Аутор: Д. Зечевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Погром свега што је српско на КиМ

Нема напретка у атмосфери мржње и неповерења | Јадовно 1941.

Спалили су ми мужа, а убице су још на слободи! | Јадовно 1941.

Филм о рушењу српских цркава на Космету (видео)