Бергант на грудобрану РТС

Нова власт у Србији сменила је све генералне директоре великих привредних система и јавних предузећа. Осим директора Радио телевизије Србије (РТС). Њега не дирају, из разлога који су, за веровати је, познати Дачићу и Вучићу. Значи ли то да је РТС пословно, финансијски, успешна фирма? Не, у дуговима су до браде. Биће да та кућа испуњева све захтеве и очекивања српске јавности? Ма какви, нема пет људи који ће јавно упутити речи хвале. Шта каже струка, ова српска? Која струка? А странци? Е, ту смо; РТС је (не)очекивано постао интересантан странцима.

Најпре је ОЕБС, у септембру ове године, послао у Београд извесну Дуњу Мијатовић, надлежну за „слободу медија“, а пре два дана огласио се и потпредседник Европске радиодифузне уније, Борис Бергант.

Дуња је у Немањиној попила кафу са Александром Вучићем (саопштење протоколарно) а онда обишла РТС, разговарала са директором Тијанићем и на крају гостовала у програму државне телевизије. Није се нешто разбацивала оценама али сам долазак ове госпође у Београд – адресе које је посетила и људи са којима је беседила – могуће је тумачити као став међународне заједнице да РТС испуњава очекивања „демократске Европе“. То је прецизирао и уобличио споменути Борис Бергант, у интервјуу дневнику „Данас“ рекавши да је РТС међу најбољима, ако не и најбољи, јавни ТВ сервис у Региону.

У образлагању овакве оцене Борис, иначе заменик генералног директора Радио телевизије Словеније, најпре подсећа, сматрајући то веома значајним, на Извињење које је 23. маја 2011. године, Управни одбор РТС-а упутио народима бивше Југославије а због „увреда, клевета и говора мржње“. Пре тога се, подсећам, јер је важно, тадашњи председник Србије, Борис Тадић, извињавао свакоме кога је срео, само ако тај није био Србин. И шта смо добили? Ултиматум Србији да призна окупацију и независност Косова; ослобађајућу пресуду за Готовину и Маркача; нову антисрпску кампању у медијима Немачке, Француске, Аустрије, Енглеске, протеривање из Хрватске преосталих Срба…

Радио сам две године (1992/93) на РТС-у, као новинар-коментатор. Дивно време „ратног хушкања“. Оно што је телевизијама Словеније и Хрватске приписивано као „медијска борба против великосрпске политике“ РТС-у је залепљено као „ратно хушкање“. Мржњу према Србима и ЈНА у Љубљани је распиривао Јелко Кацин, у Хрватској Антун Врдољак. Они су дириговали, одређивали оркестрацију и тоналитет а извођача је било на претек. После њихових наступа и емисија убијани су људи; у Словенији голобради регрути, од свих напуштена деца која су дрхтала са празним аутоматима у руци; у Хрватској Срби по већим градовима. Након једне емисије ХРТ-а, водитељ је био Денис Латин, у којој је прочитан списак Срба „непријатеља Хрватске“, у Сиску, неколико људи са тог списка убијено је у року 48 сати. И ником ништа; Денис Латин је данас један од најцењенијих новинара у региону. И Београд му је нудио неко признање али је овај одбио. Доследан човек.

Телевизије Словеније и Хрватске никада се никоме нису извињавале. А шта је то радила РТС па се морало извињавати? Неки новинари су хрватске паравојне јединице представљали као усташке, додајући да та чељад по градовима Хрватске убија Србе. РТС је тврдио и да се у Босни, на страни муслимана, боре муџахедини… И? Где је ту лаж? Хоћемо ли, на ове теме, у бој чињеницама. Прошло је довољно времена, све се слегло и све се данас зна.

А због чега је РТС, овакав какав је последњих 12 година, добар Европи? Па зато што није добар за Србе. Европи је то сасвим довољно.