Београд: Парастос за српске жртве „Бљеска“

Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовали су избјегли Срби из Хрватске, те представници удружења породица жртава, који су дошли да се помоле за душе невино убијених у хрватској акцији „Бљесак“.

Предсједник Управног одбора Српске координације породица несталих лица Драган Пјевач рекао је Срни да је међу убијеним и 57 жена и деветоро дјеце, али да правде за српске жртве до данашњег дана нема јер нико није осуђен за те злочине.

„Хрватска данас слави. Шта слави? Слави протјеривање 15.000 становника српске националности, слави убиство 22 цивила у селу Медарје од којих девет жртава породице Луковић, од тога троје мале дјеце, слави убиство 20 цивила у селу Пакленица“, рекао је Пјевач.

Он је истакао да Хрватска слави оно што славити не треба, јер показало се, 24 године након рата, да протјерани Срби до данас нису добили правду, а тамо гдје је требало молити људе да остану, Хрвати су протјерали, што нема везе са здравим разумом.

Пјевач је рекао да из Хрватске људи и данас бјеже, те додао да је његов брат за протекле васкршње празнике био у Хрватској и каже да Срби никада као сада нису били соученији са понижавањем на сваком мјесту.

Подсјетивши да је Хрватска 2000. године донијела декларацију о домовинском рату, гдје је навела да је то био праведан, ослободилачки рат, легитиман и одбрамбени, Пјевач је истакао да чињенице, ипак, говоре другачије.

„Ова такозвана ослобилачка акција под називом `Бљесак` је само била увод у акцију `Олуја`, гдје је дефинитивно, по њиховом /хрватском/ мишљењу, ријешено српско питање протјеривањем Срба“, додао је Пјевач.

Душанка Којић, која је избјегла из Окучана, рекла је да са собом из Хрватске, 1. маја 1995. године, носи страшна сјећања, јер јој је погинуо муж, а она је 2. маја са дјецом избјегла прво у БиХ, а потом у Србију.

Она је рекла да су се сирене огласиле ујутро у 5.00 часова, али да се нико није надао да ће бити тако страшно.

Којићева је додала да је осјетила потребу да напусти своје огњиште јер је видјела да Срби нису били пожељни и због тога нису могли да остану да живе у Окучанима.

Она је рекла да Срби ни сада нису пожељни у Окучанима и да је однос све гори, а Србима све теже, те да никада нису добили позив од хрватских власти да се врате.

Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протјерале су 15.000 Срба. Тада су убијена или нестала 283 лица.

У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН.

Генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача хашки суд је прво прогласио кривим за учествовање у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклони српско становништво из Крајине, да би другостепеном пресудом били ослобођени сваке одговорности за почињене злочине.