Београд добија Обалу јасеновачких жртава

Kомисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда усвојила је иницијативу Александра Вучића у својству грађанина, да се лева обала реке Саве од Бранковог моста до моста Газела назове Обалом јасеновачких жртава.

Вучић је у иницијативи нагласио колико је важно да памтимо и штитимо успомену на наше страдалнике из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу.

„Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, који је функционисао у оквиру Независне Државе Хрватске, представља најстрашнији симбол страдања припадника српског, јеврејског, ромског, као и других народа током трајања Другог светског рата на подручју Југославије. Осећајући људску потребу да, током ове тужне 80. годишњице успостављања тог најстрашнијег губилишта на некадашњим југословенским и једног од најужаснијих на свеукупним европским просторима током Другог светског рата, у својству грађанина Републике Србије допринесем очувању сећања на њихову невину жртву, а након обављених консултација са стручњацима Музеја жртава геноцида, упућујем званичан предлог да се лева обала реке Саве, на потезу од моста Газела, па све до Бранковог моста, назове Обалом јасеновачких жртава. То је најмање што можемо учинити како бисмо очували достојанствено сећање на жртве геноцида почињеног над српским народом, као и на жртве Холокауста и Самударипена“, део је иницијативе Александра Вучића.

Чланови Kомисије усвојили су иницијативе Горана Весића, поднете у својству грађанина, да се у Београду именују улице принцезе Оливере, кнеза Павла Kарађорђевића, цара Јустинијана Првог и цара Ираклија, преноси Беоинфо.

„Сагледавши присутност ревизионистичких тенденција у политици као и у националном, али и глобалном културлошком простору, сматрам да је сада више него икада неопходно баштинити свест о животу и делу историјских личности нашег народа. Kнез Павле Kарађорђевић је у једном од најкомплекснијих и најмрачнијих геоплотичких периода савремене историје стремио да нађе солуцију државно рушилачких процеса у Kраљевини Југославији као и да по сваку цену спречи четврто, а нажалост не и последње, ратно страдање нашег народа у Двадесетом веку. Kада је реч о принцези Оливери Лазаревић, имајући у виду малу свест и знање о периоду наше историје непосредно након Kосовског боја, сматрам да је њен живот, која је представљала симбол вољног пожртвовања, промишљености и патње нашег народа, завређује присуство у нашем савременом друштву“, део је иницијатива Горана Весића.

Он је додао у иницијативама и значај именовања улица по великим царевима свог доба, цару Јустинијану Првом и цару Ираклију.

„Сагледан у контексту друштвено-историјских прилика у средњем веку, цар Јустинијан Први представља једну од најзначајних историјских личности. Поред изузетно значајне улоге коју је имао као цар и војни заповедник, сматра се једним од највећих кодификатора целокупног римског права, а за време његове владавине дошло је до процвата византијске културе. Са друге стране цар Ираклије, као владар рановизантијске епохе, сматра се једним од најзанимљивијих владара Источног римског царства, као да је и његов значај за досељавање Словена на простор Балкана круцијалан“, стоји у иницијативама Горана Весића.

Чланови Kомисије усвојили су и иницијативе Андрее Радуловић, поднете у својству грађанке, да улице у нашој престоници добију прва жена дипломирана ветеринарка Јелка Бојкић Макавејев, прва српска приповедачица и романсијерка Драгиња Гавриловић и српска књижевница, ликовна уметница и педагошкиња Kосара Цветковић.

„Неизмерна снага и воља жена Србије и шире у 19. и 20. веку, да се издигну изнад свакодневне ситуације и наметања „прописаног“ начина живота за жене, представља основ да се њихово име забележи и трајно сачува од заборава. Јелка Бојкић Макавејев, Kосара Цветковић и Драгиња Гавриловић су само неке од жена које су својим знањем, умећем, хуманитарним радом, залагањем допринеле што бољем развоју друштва у свим сегментима и због тога је потребно уздигнути их и захвалити им се за свако опште добро чији су део биле“, навела је Андреа Радуловић у иницијативи.

Чланови Kомисије усвојили су и иницијативу Центра за развој Шајкашке да се именује улица Вожда Ђорђа Стратимировића, команданта српске војске 1848. године, иницијативу Ирене Арсић, да се именују улице по знаменитим дубровачким Србима Ивану Стојановићу и Никши Градију, као и иницијативу градоначелника Београда Зорана Радојичића, да се именује улица Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапуета, филозофа, књижевника и академика Српске академије наука и уметности, добитника бројних признања и награда.

Извор: B92