Bata sačuvao sećanja na američkog pilota

Zrenjaninac Vladimir Agoštan krunisao dugogodišnje istraživanje aeorodroma „Ečka“. Po dedinom kazivanju, detaljno dokumentovao stradanja letača Tomasa Rodžersa

Zapušten i skoro zaboravljen sportski aerodrom „Ečka“, u istoimenom mestu nadomak Zrenjanina, izazvao je nedavno pažnju šire javnosti zbog (brzo se ispostavilo, lažne) najave da bi mogao biti pretvoren u mesto za obuku za vanredne situacije, kao nekakvo „istureno odeljenje“ niškog Srpsko-ruskog humanitarnog centra.

Glasine o tobož „ruskoj bazi“ u banatskoj ravnici, koje su usledile posle višegodišnjih priča o postojanju tajnog aerodroma ispod postojećeg (!) i zakopanog zlata kojeg nacisti u žurbi nisu uspeli da odnesu (!?), slatko zasmejavaju Zrenjaninca Vladimira Batu Agoštona (43), avio-mehaničara po struci, zaljubljenika u letenje i sigurno jednog od najboljih poznavalaca svega što se dovodi u vezi sa aerodromom „Ečka“.

– Prvo bi morali da se dogovore sa Angelom Merkel! I, danas se aerodrom katastarski vodi kao nemački, pošto je Vermaht platio banatskim seljacima zemljište na kojem je podignut – bez skrivanja ironije kaže ovaj strastveni istraživač istorije ratnog vazduhoplovstva, posebno događaja u vezi sa „Ečkom“.

Podseća na to da su Nemci još 1931. snimali teren po Banatu, a gradnja aerodrom u Ečki, po mišljenju njihovih stratega, na idealnom geografskom i geostrategijskom mestu, počela je 1942. Od meštana je otkupljeno 1.158 hektara zemlje, a betonska poletno-sletna staza, dužine 1.800 i širine 50 metara, bila je u to vreme najveći betonski aerodrom na svetu, na koji su sletali i najveći transportni avioni.

U funkciji je bio od septembra 1943, kada je ovde, iz francuskog Sent Nazara, stacionirana nemačka jedinica E32, iz sastava puka Jugoistok. A sa udarnom lovačkom i noćnom letačkom eskadrilom, u čijem sastavu je bilo 112 borbenih aviona, najviše tipa „junkers“. Iz Ečke je nemačka avijacija vršila bombardovanja uglavnom u Ukrajini i Rusiji, a aerodrom je uništen u savezničkom bombardovanju 8. septembra 1944.

Izvela ga je 325. lovačka grupa, koja je bila stacionirana u italijanskom gradu Lesini. Krenuli su na borbeni zadatak u Mađarsku, a u preletu nad Jugoslavijom, bes im je izazvala „Ečka“, jer su znali koliko je gubitaka odavde naneto saveznicima. Napad na aerodrom izveden je sa toliko vojničkog iznenađenja da su nemački avioni zatečeni na zemlji!U prvi mah uništeno ih je 30, a na putu natrag, stradalo ih je još pet. Posle savezničkog bombardovanja, ništa nije ostalo ni od infrastrukture aerodroma.

– Tada je stradao i jedan saveznički avion. Pogođen je PA artiljerijom, koja je kratko dejstvovala, i srušio se u ataru obližnjeg sela Mužlja. Pilot je poginuo pošto mu se padobran nije otvorio – kaže Bata Agošton.

I tu počinje divna ljudska priča, dostojna dobrog romana, ili, još pre, filmske ekranizacije. Oboreni saveznički pilot bio je amerikanac Tomas E. Rodžers, 24-godišnji letač-poručnik, kome je ovo bila 50. misija u karijeri. Njegov „mustang“ tipa P-51 C-5NT zario se u jednu mužljansku njivu, a nesrećni pilot ostao je na mestu mrtav. Nemački vojnici brzo su stigli na lice mesta i u besu zabranali da bilo ko dira telo. Poručili su da psi treba da rastrgnu pilota i zapretili streljanjem 20 meštana ukoliko postupe drukčije.

– Međutim, moj deda Mihalj i seoski katolički pop Tamaš Jung ipak su na mesnom groblju sahranili Rodžersa, i to je uvedeno u crkvenu knjigu. Delove aviona razvukli su meštani. Neke je uzeo i moj deda, koji je bio bravar i od avionskog aluminijuma pravio noževe i krpio šporete u prvim posleratnim godinama – iznosi Bata. Objašnjava da je njegov deda činio usluge lokalnim Švabama i da zato nije snosio nikakve posledice, mada su u Mužlji znali da je on pokopao pilota.

Priča je godinama golicala Batinu dečju maštu, stalno podgrevana od kada se sam obreo na aerodromu „Ečka“ i zaljubio u avione i letenje. Sačuvao je nekoliko delova aviona, ali i neke sitnice iz kabine. Onda se, početkom 2011, sa strašću pravog naučnika „bacio“ na istraživanje detalja događaja od 8. septembra 1944. Naročito pogibije savezničkog pilota koji je uz pomoć Crvenog krsta 1953. ekshumiran i prenet u SAD.

– Raznu dokumentaciju i fotografije prikupljao sam iz državnih i vojnih arhiva SAD, ali i Nemačke, kao i kod naše vojske. Moje zanimanje za Tomasa E. Rodžersa zapravo traje 24 godine, i nisam se smirio dok nisam sklopio sve kockice ovog mozaika i našao njegove rođake – kaže kroz smeh Bata, prisećajući se da su mnogi počeli da sumnjaju kako je „nečiji špijun“ čim se toliko interesuje za „ovu stvar“.

Sve je, inače, radio pomoću interneta iz Zrenjanina, elektronski obavljao i plaćanje usluga stranim arhivima… U Arlingtonu, u Pensilvaniji, pronašao je Pola Rodžersa (70), Tomasovog sinovca, odnosno sina njegovog brata Džona. Čovek je bio iznenađen šta je sve mladi Zrenjaninac otkrio o njegovom stricu. Familija je znala da je Tomas kao mlad pilot nastradao u Jugoslaviji, ali ne mnogo više od toga.

DRVARU

KOLIKI je značaj imao aerodrom „Ečka“ u Drugom svetskom ratu, govori i činjenica da je deo desantnih padobranskih jedinica koje su učestvovale u napadu na Drvar, na Titov rođendan 25. maja 1944, u operaciji „Konjički skok“, krenuo iz Ečke. Štab grupe „Ripka“ nalazio se na ovom aerodromu u Banatu, odakle je rano ujutro poletelo 40 „junkersa“ sa 314 padobranaca.

– Prvo sam poslao svu dokumentaciju, a zatim i neke sitnice koje su pripadale „mustangu“ oborenom nad Ečkom, jer sam deo ranije odneo u naš Muzej vazduhoplovstva. Od 2011. dogovarali smo se i o susretu u Zrenjaninu, što smo upriličili ovog leta – kaže Bata.

Pol Rodžers, industrijalac iz Pensilvanije, obreo se juna u Banatu sa suprugom Keti. Bata ga je odveo u Mužlju da vidi mesto gde mu je stric poginuo i pokazao njivu gde je još uvek duboko zariven motor „mustanga“. Naravno, družili su se i na aerodromu „Ečka“, posetili turističke destinacije u Beogradu i Novom Sadu…

– Oduševljeni su našom gostoljubivošću, tradicijom i istorijom. Imali su puno predrasuda o Srbiji i Srbima, a otišli sa divnim utiscima – opisuje Bata susret koji će i njemu ostati u dugom sećanju, a za večnost tetovirani „mustang“ na levoj ruci.

Bata se sada sprema za put, naravno, u Pensilvaniju, u Arlington. Tamošnje udruženje ratnih veterana čestitalo mu je na istraživačkom radu o njihovom ratnom heroju i žele da mu se zahvale, da mu uruče prigodnu medalju. Rodni grad tragično nastradalog pilota krasi veliki mural posvećen njegovoj hrabrosti. A u porodičnoj kući Pola Rodžersa nalazi se posebna vitrina sa stvarima koje je Vladimir Bata Agošton sakupio u čast Tomasa E. Rodžersa.

KANAL – KAO NOV

ZALjUBLjENIK u „Ečku“, Bata Agošton zna sve o aerodromu i poznaje svaki njegov pedalj. Čak je prošao drenažnim kanalom koji su Nemci ispod aerodroma ozidali ciglom i koji se, u dužini od oko kilometra, spušta ka Begeju. Iako nije održavan decenijama, kanal je u besprekornom stanju – kaže Bata, koji zna gde se na aerodromu nalaze zakopane i cisterne sa gorivom iz Drugog svetskog rata.

Autor: Slobodan Pašić

Izvor: NOVOSTI