arrow up

Подијелите вијест:

БАСТАШИЋ: НДХ СВЕ ВИШЕ ПРИСУТНА У ХРВАТСКОЈ

krst.jpg
За приступ усташком покрету
полагала се заклетва пред
распећем, камом, бомбом и пиштољем

“Миса задушница”, која је служена у Загребу за усташког поглавника Анту Павелића, свједочи о томе да се НДХ у данашњој Хрватској и у хрватском корпусу у БиХ, односно на цијелом простору бивше НДХ, не покушава само рехабилитовати, него је све више присутна у јавном животу, сматра предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.“Вијест да је у Загребу служена миса за Павелића и за његовог кољача Јуру Францетића не чуди много. То је само ствар континуитета. Од 1991. године у неоусташкој држави Хрватској, која се прозвала `неовисна` само зато што је ријеч `независна`, по њима, српска, добили смо куну као платежно средство која је постојала само у вријеме НДХ, добили смо и `стожере`, `стрељиво`, `здругове`, `бојовнике` и сличне ријечи. Уз то, добили смо и заставу која са својом шаховницом неодољиво подсјећа на ону усташку из 1941. године, као и војну и полицијску униформу у истом стилу”, рекао је Басташић за Срну.

Басташић је подсјетио на изјаву Фрање Туђмана да је НДХ била само израз вијековне тежње хрватског народа, наглашавајући да је само прије дан-два Звонко Јуришић, предсједник Хрватске странке права у БиХ, изјавио да је Павелићева НДХ “била легитимна давнашња жеља Хрвата и њихов сасвим нормалан одговор”.

“У истом конктексту је и најављена посјета Хрватској папе Бенедикта Шеснаестог сљедеће године, тачно на 70. годишњицу страдања Срба 1941. године, и то управо у јуну, када је стратиште Јадовно у Лици, први ликвидациони центар у НДХ, радио пуном паром”, каже Басташић.

Он поручује да припадници српског народа треба да знају да су и данас присутне оне тежње хрватског народа које су се у свом најгорем облику показале од 1941. до 1945. године, тињале између два протекла рата, а наставиле се од 1991. до 1995. године.

“Нико од Срба не треба да се заварава да аспирације за управо онаквом НДХ, какве су постојале у то вријеме, не постоје и данас. Морамо бити свјесни да, увјерен сам, значајан дио хрватског корпуса, а међу њима велики број дјеце, унука и праунука Павелићевих кољача, не сматрају да су свој посао завршили стварањем независне државе Хрватске у њеним садашњим границама, него да су њихови циљеви онакви какви су били и Павелићеви – Хрватска до Дрине”, упозорава Басташић.

Он каже да је због тога неопходно да Срби схвате потребу рада на свеопштим националним интеграцијама усвајањем страдања која су се догодила у протеклих најмање 70 година као великог наравоученија и снажног историјског искуства.

“То нам треба помоћи да овим циљевима, које има и садашња независна држава Хрватска, тј. значајан број њених грађана, станемо у крај и да се од тога одбранимо”, закључио је Басташић.

У базилици Срца Исусовог у Палмотићевој улици, у строгом центру Загреба, и ове године је одржана миса задушница за усташког злочинца Анту Павелића. Мису за поглавника Независне Државе Хрватске /НДХ/ предводили су “Исусовци” – Вјекослав Ласић и Станислав Кос.

Кос је у својој проповиједи злочинца Павелића назвао “угледником који је поднио жртву за све Хрвате”. Ласић, познат по својим задртим усташким ставовима, све окупљене је позвао на молитву не само за Павелића већ и за његовог кољача Јуру Францетића, којег је назвао “крилником који је погинуо за Хрватску”. /крај/да

Везане вијести:

СРНА: Миса задушница Павелићу: Порука србима да се не враћају

Hrvatska: Misa za Antu Pavelića je poruka Srbima da se ne vraćaju

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​