arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу

За ослобађање Бања Луке у Првом свјетском рату најзаслужнији су легендарни српски војвода Живојин Мишић и 24.000 српских добровољаца на Солуну, са простора БиХ, а највише их је било из Босанске Крајине. 

Улазак српске војске у Бања Луку 1918.
Улазак српске војске у Бања Луку 1918.

Пише: Драгиша Вулин

ПРВИ ДИО-СОЛУНСКИ ФРОНТ:
Живојин Мишић је постројио српке добровољце и поручнику Лазичићу, добровољцу са Мањаче предао заставу:
„ПОСТАВИЋЕШ ЈЕ НА ВРХ КРАЈИНЕ, КАДА ЈЕ ОСЛОБОДИМО“.

ДРУГИ ДИО-ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД:
Кабинет Александра Карађођевића, Александар и војвода Живојин Мишић, договарају завршне операције за ослобођење, назире се крај Првог свјетског рата.
Успостављене су телефонске везе и једног тренутка се Александар јавио, на позив из Берлина, који је понудио напуштање окупираних простора, тј. капитулацију, под једним условом:
„ДА СРПСКА ВОЈСКА НЕ УЂЕ У ГРАД БАЊА ЛУКУ“.

Александар је рекао да ће брзо да добију одговор, прекинуо везу и окренуо се војводи Мишићу:
„ВОЈВОДО, ШТА ПРЕДЛАЖЕШ“?

Мишић му је веома смирено и војнички одмјерено рекао:
„ЗНАО САМ ЗА ТО, КАСНО ЈЕ, МОЈА ВОЈСКА ЈЕ ВЕЋ УМАРШИРАЛА У БАЊА ЛУКУ, ИЗ ПРАВЦА ЧЕЛИНЦА“!

Берлин се никада више није јавио Александру.

Бања Лука је ослобођена од стране српске војске.

БАЊА ЛУКА НИКАДА НИЈЕ НАПРАВИЛА СПОМЕНИК НАЈСЛАВНИЈЕМ СРПСКОМ ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ И СРПСКИМ (СОЛУНСКИМ) ДОБРОВОЉЦИМА ИЗ КРАЈИНЕ.

ТРЕЋИ ДИО – ДА НЕ ЗАБОРАВИМ ЗАСТАВУ!
Поручник Лазичић је заставу предао војводи Дреновићу 1941. године.
Застава се вијорила над Мањачом, све до 1949. године када су удбаши у једној сачекуши убили Новака Вулина барјактара и 48 Срба четника, који су сахрањени код цркве на Клисини.

Везане вијести:

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. (ВИДЕО, ФОТО)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​