Bajić: Vraća se ideja nacizma i agresije

Reditelj Darko Bajić priprema dokumentarac „Mathauzen 106621” o svom ocu profesoru i akademskom slikaru Milošu Bajiću (1915-1995), jednom od najznačajnijih predstavnika visokog modernizma u srpskom posleratnom slikarstvu.

„To je broj koji je nosio moj otac u logoru Mathauzen. Iz tog logora i potiče priča. On je kao ilegalac bio uhapšen od strane specijalne policije, prvo odveden na Banjicu, a onda transportovan u Mathauzen gde je sa svojim prijateljem Ljubomirom Zečevićem pronalazio ugalj i crtao svoje impresije o tom logoru i svim strahotama koje su se tamo dešavale, ali i životu koji se tamo odvijao”, objasnio je reditelj Tanjugu.

On je ispričao da je njegov otac crteže stavljao u ispražnjeni požarni aparat i zakopavao u zemlju.

„Oni su i preživeli logor, jer ih je stalno terala ta ideja da stvaraju, da ostave dokumente o tom periodu i kako su ti dokumenti preživeli, preživeli su i njih dvojica”, ističe Bajić.

Kada su se vratili u Beograd, nastavlja dalje Bajić, pitali su ih kako su preživeli Mathauzen, iz jednog okruženja došli su u drugo i to je bila borba i jedna zanimljiva priča.

„Tu priču je moj otac preživljavao sa osmehom na licu i sa entuzijazmom, jer se rat završio i krenula je ideja o jednom humanijem društvu, humanijem životu, sve dok 60-tih i 70-ih godina nisu ponovo krenuli ratovi i ponovo počeli da se otvaraju logori. Tada je moj Miloš napravio veliku sliku da se ta zla ponovo vraćaju na lice planete”, istakao je Bajić i podseća da je iz toga proizašao ciklus „Mathauzen” po kome je Miloš Bajić poznat u celom svetu.

Reditelj je pojasnio da priču pokušava da napravi uz pomoć materijala koji je kao 20-godišnji amater snimao kamerom po Mathauzenu, sledeći priče svog oca.

„Austrijanci sve lepo čuvaju konzervirano i sve izgleda kao da je bilo juče. Zavlačio sam se u krematorijske peći gde su spaljivali ljude i kao klinac sam to preživeo i čak došao do nekih problema sa zdravljem, jer sam imao jak osećaj svega toga što je preživeo moj otac”, otrkio je Bajić.

„U suštini film posmatram kao svoj pogled na biografiju svog oca i na sve ono što je jedna generacija preživela kako bi nam omogućila život danas, sreću i da sam život živimo punim plućima”, dodao je reditelj.

On je primetio da, kako vreme prolazi, postajemo nesvesni svega što je bilo i dodaje da mu je važno da osećaj koji ima prema svemu što je njegov otac preživeo ostavi za sledeću generaciju.

„Nije stvar ni nacija, ni toga ko je agresor, ko nije, već je stvar jednog mog osećaja da svet, koji je uspeo posleratnu euforiju okretanja ka nekom humanijem društvu i traganje za jednim načinom života koji će omogućiti da život proživite sa znakom ushićenja i punoće, a da ne budete samo ti koji će graditi život za one koji će to materijalno iskoristiti, ustvari doveo do nekih buntova i agresija”, objasnio je Bajić.

On smatra da je „agresija stvorena u novom globalnom svetu dovela do toga da se ideja nacizma vraća nazad”.

„Agresija pobeđuje smirenost, pamet, inteligenciju, ljubav, sreću i ona počinje da gospodari ne samo na globalnom nivou i iz centara velesila, nego i na lokalnom nivou. Vi ste ugroženi samo zbog toga što slobodno razmišljate i mislite na drugi način, vi ste ugroženi od onih koji hoće da vam nametnu svoj način života i razmišljanja”, upozorava Bajić.

Bajić priprema još dva projekta koje planira da realizuje tokom 2017. i 2018. godine u saradnji sa, kako kaže, dva sjajna autora sa kojima je dugo želeo da sarađuje.

(Tanjug)

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

OBILjEŽAVANjE 70 GODINA OD OSLOBOĐENjA LOGORA …