Begović: Jadovno je avangarda najmračnijeg perioda evropske istorije

Logor Jadovno je bio državni projekat, veliki logistički poduhvat, u koji je bila uključena državna železnica, koja je omogućila transport žrtava sa udaljenih mesta NDH.

I ove godine, pre svega, u hrvatskoj javnosti kolaju zablude o Jadovnu, kako se uobičajeno označava kompleks ustaških logora „Gospić Jadovno-Pag“, na koje treba odgovoriti činjenicama, izjavio je FoNetu profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Boris Begović, koji smatra da je Jadovno bilo „avangarda najmračnijeg perioda evropske istorije“.

Negirajući tvrdnje da je Šaranova jama jedina jama logorskog kompleksa „Gospić-Jadovno-Pag“, Begović objašnjava da je ona jedina obeležena i njoj se može relativno lako prići.

Identifikovane su 32 jame na području Velebita, preciznije na širem području Jadovna, rekao je Beogović, koji je član Udruženja „Jadovno 1941“, napominjući da su grotla nekih od njih zabetonirana tokom Drugog svetskog rata i posle njega.

Njihov spisak i opis većine njih može se naći u dvotomnoj monografiji dr Đura Zatezala „Jadovno: kompleks ustaških logora 1941.“ Neke od njih, poput jame Badanj, kod sela Stupančinovo, približne su, po fizičkim karakteristikama i broju žrtava, Šaranovoj jami, ukazao je Begović.

On tvrdi i da nisu baš sasvim tačne ocene da je Šaranova jama prikladno obeležena i podseća da je skulptura zadarskog vajara Ratka Petrića podignuta 1989. godine, uništena 1991, da bi bila obnovljena 2010.

Prema rečima Begovića, skulptura je prikladna, predstavlja vajarsku viziju „Jame“ Ivana Gorana Kovačića, ali oko te skulpture ne postoji ništa pisano – nijedna zabeleška.

Samo se može naslutiti o čemu se radi. Bilo je predviđeno da se na potporne zidove oko skulpture postave ploče na kojima će biti nazivi mesta iz kojih su žrtve dovožene da bi na Jadovnu bile pogubljene, ali to do danas nije realizovano, ukazao je Begović i predočio da se na tom mestu ne može saznati ni ko su žrtve, ni koliko ih je bilo, ni ko su zločinci.

Begović osporava i zabludu da je Šaranova jama prazna i naglašava da su „nas speleološke ekspedicije, jedna neposredno posle završetka Drugog svetskog rata, a druga 1990. godine, snabdele činjenicama o ljudskim zemnim ostacima na dnu te jame i debljini naslaga ljudskih kostiju“.

Za razliku od sličnih jama u Hercegovini, kosti iz Šaranove jame do dana današnjeg nisu izvađene i dostojno sahranjene, napomenuo je Begović i suprotstavio se narednoj zabludi – da je Jadovno bio lokalni logor, jer su žrtve dovožene sa celog područja NDH: iz Slavonije, cele Bosne, Hercegovine, čak iz Srema, na primer.

To nije bio logor namenjen isključivo Srbima sa područja Like, Gospića i okoline, iako su oni bili među žrtvama. Logor Jadovno je bio državni projekat, veliki logistički poduhvat, u koji je bila uključena državna železnica, koja je omogućila transport žrtava sa udaljenih mesta. Taj državni projekat je obuhvatao celokupnu teritoriju NDH. U tom pogledu, nije bilo diskriminacije, konstatovao je Begović.

On odbacuje i tvrdnje da je Jadovno bio radni logor, navodeći da je „cilj logora bilo ubijanje – istrebljenje nepodobnih, po naciji i veri“.

Kako se pre nedelju dana, na komemoraciji kod Šaranove jame, moglo čuti od hrvatskog zvaničnika, ministra kulture Berislava Šipuša: „Jadovno je bio logor brze i surove smrti“. Smrti koja je trebalo da omogući rasnu čistoću NDH, dodao je Begović.

Prema njegovim rečima, tačno je da nije precizno utvrđen broj žrtava Jadovna, ali je verodostojno procenjen. Najpouzdanija procena se nalazi o pomenutoj monografiji Đura Zatezala: ne manje od 40.123 ubijena, od toga 8.020 na Pagu (logori Slana i Metajna).

Struktura žrtava: 38.010 Srba, 1.988 Jevreja, 88 Hrvata…. Ipak, treba uočiti formulaciju „ne manje“, rekao je Begović i predvideo da „verovatno nikada nećemo saznati koliki je tačan broj žrtava“.

Prema Begovićevim rečima, zabluda je i da su žrtve Jadovna bili antifašisti, iako je izvesno da je među žrtvama bilo i antifašista, jer su masovna ubijanja u tom logoru počela pre bilo kakvog antifašističkog ustanka.

Jasno je da motivi za uspostavljanje ovakvog logora nemaju nikakve veze za antifašističkim ustankom. Jadovno je bio logor za istrebljenje Srba i Jevreja, ukazao je Begović i podsetio da su vlasti NDH već od samog početka usvojile taj program, za koji im nije bio potreban bilo čiji ustanak.

Mada je kratko trajao, Jadovno nije bio privremeni logor, naglasio je Begović i precizirao da je logor punim kapacitetom funkcionisao od 24. juna zaključno sa 20. avgustom 1941. godine, ukupno 57 dana, mada su ubijanja počela i ranije.

Logor nije zatvoren voljom NDH i ustaških formacija, nego odlukom italijanskih okupacionih vlasti, koje su smatrale da je ovakav tretman Srba kontraproduktivan, jer će samo da razbukta ustanak i time natera italijanske oružane snage da angažuju jedinice tako potrebne na drugim frontovima, objasnio je Begović.

Ustaški projekat istrebljenja Srba i Jevreja nastavljen je u Jasenovcu, dodao je Begović, koji smatra da tog logora ne bi ni bilo da se nisu umešali Italijani, pošto bi se istrebljenje započeto u Jadovnu u njemu i nastavilo.

Begović odbacuje i zabludu da je logor Slana na Pagu prikladno obeležen i podseća da je spomen-ploča u samoj uvali prvi put postavljena 7. septembra 1975. godine, što je učinio, kako je na samoj ploči pisalo, „narod otoka Paga“.

Ploča je razbijena nepoznatog dana 1991. godine. Obnovljena je, sa istovetnim tekstom i u istovetnom obliku, 26. juna 2010. godine, a razbijena dva dana po otkrivanju. Učinioci nisu otkriveni. Treći put je istovetna spomen-ploča postavljena 29. juna 2013. godine, a razbijena je 19 dana kasnije. Od tada nije obnovljena, rekao je Begović.

Do samog mesta logora nema pristupnog puta, nema pristaništa, nema nikakvog spomenika. Na mestu logora Slana, prema rečima Begovića, od 20. juna ove godine se nalazi krst, istovetan onom koji je 2012. godine postavljen na Velebitu na proplanku na kome je bio sabirni logor Jadovno.

Konačno, Begović osporava i ocene da je Jadovno isto ono što se dešavalo u Evropi u tom trenutku, napominjući da „u danu kada je Jadovno počelo da radi punim kapacitetom, specijalne SS jedinice (Einsatzgruppe) još nisu započele svoj zločinački posao istrebljenja Jevreja iza linija Istočnog fronta“.

Tek pet meseci posle zatvaranja logora Jadovno, održana je konferencija u Vanzeu, na kojoj su nacisti definisali konačno rešenje jevrejskog pitanja. Treblinka, Sobobir, Belzec i Aušvic-Birkenau počeli su da rade tek negde oko godinu dana posle kompleksa ustaških logora „Gospić-Jadovno-Pag“, predočio je Begović i zaključio da je Jadovno bilo „avangarda najmračnijeg perioda evropske istorije“.

Dan sećanja na Jadovno, 24. juni, obeležen je i ove godine komemoracijama na Velebitu, pokraj Šaranove jame.

Vezane vijesti:

Dostojno obilježiti mjesta stradanja u ustaškim logorima

Jadovno, putevima ubijenih predaka

Politika: Ako zaboravimo Jadovno… – Jadovno 1941.